Motel „Sava“ kod Sremske Mitrovice, samo je jedan u nizu objekata na srpskim auto-putevima o kojima niko godinama ne brine.
Poglede prolaznika ova ruina privlači svojim ružnim izgledom. Ministarstvo građevinarstva pokrenulo je inicijativu za rešavanje ovog problema, a rasplet se očekuje do kraja godine.
Motel „Sava“ više od dve decenije predstavlja ruinu na auto-putu Beograd-Šid. Ovaj objekat koji je nekada bio u vlasništvu Ugostiteljsko-trgovinskog preduzeća „Sirmijum“, privatizovan je davnih devedesetih, ali niko od nadležnih u gradu ne zna ko je danas njegov vlasnik. Stariji Mitrovčani sećaju se starog motela koji je radio pre privatizacije, a ubrzo posle prodaje je na njega stavljen katanac. U zgradi u kojoj je u prizemlju bio restoran, a na spratu sobe, ostali su samo zidovi. Sve je iz motela odneto, vrata, prozori razbijeni, a prostor oko zgrade je obrastao u korov.
Ništa bolja situacija nije ni u blizini isključenja sa auto-puta kod Smedereva. Više se niko i ne seća šta je nesuđeni investitor želeo da izgradi i čime je pokušao da privuče putnike uz najprometniju saobraćajnicu. Na putu ka jugu Srbije ima još nekoliko napuštenih objekata, a među njima i benzinske stanice u blizini Ćuprije. Čini se da su njima „presudile“ nove, moderne pumpe, izgrađene u blizini, koje su izgledom i bogatijom ponudom „otele“ goste.
U JP „Putevi Srbije“ kažu da je pitanje uklanjanja neuglednih objekata koji se nalaze pored auto-puta pokrenuto na inicijativu Ministarstva građevinarstva, a da se sprovodi u saradnji sa ovim javnim preduzećem.
– Za rešavanje ovog problema dat je rok do kraja godine – objašnjavaju u „Putevima“. – Pre nekoliko meseci otpočeti su zajednički inspekcijski nadzori Republičke građevinske inspekcije i građevinske inspekcije jedinica lokalne samouprave koje su za većinu objekata pored auto-puta utvrdile status, jer od toga zavisi i dalje postupanje nadležnih organa. Kad bude završena izrada jedinstvenog pregleda „neuglednih objekata“, u kojoj će biti jasno navedeni statusi svih zgrada, kao i u kojoj je fazi postupak ozakonjenja, biće moguće zakonsko postupanje za svaki objekat ponaosob.
U „Putevima“ ističu da među ovim zgradama ima objekata različitih vlasnika i prava korišćenja, onih sa odobrenjem za upotrebu, objekata koji su preuzeti iz zemljišnih knjiga, kao i onih koji su u postupku ozakonjenja ili su upisani po Zakonu o ozakonjenju.
Zakon o putevima poznaje dve kategorije pojasa puta, pojas eksproprijacije, koji je uži, i zaštitni pojas, koji iznosi 40 metara i u kome se samo izuzetno mogu graditi objekti. U njemu je zabranjena, odnosno ograničena izgradnja, osim onih objekata koji su navedeni u samom zakonu.
– Za objekte u zoni kontrolisane izgradnje građevinske dozvole su izdavale jedinice lokalne samouprave, koje su ujedno nadležne i za ozakonjenje ovakvih objekata – ističu u „Putevima Srbije“.
(S. Kostić)
