Irig naslonjen na južnim padinama Fruške gore, na 250 metara nadmorske visine, “smeši“ se donjem Sremu. Sa oko 4 500 stanovnika, ponosi se svojom bogatom, istorijom i znamenitim ličnostima. Iako mesto nije naslonjeno na neku reku, većina turista se upitala zašto ima Ribarski trg i spomenik posvećen ribarima.
Irig je u drugoj polovini 19 veka imao ribarsku pijacu, koja je bila kao mali vašar, jer se na njoj moglo nabrojati po 40 zaprežnih kola natovarenih svežom ribom. Pored Irižana i drugih kupaca iz okolnih gradova i varošica, ribu su ovde kupovali i svi fruškogorski manastiri. Upravo, zbog toga su ribari ovde dolazili sa tovarima ribe, koja se sa riblje pijace otpremala i u druga mesta u Sremu, zabeležili su hroničari.
Početkom 19 veka Irig je imao organizovan ribarski esnaf, u vreme kada je bio trgovinski i zanatski centar Srema. O tome svedoče i podaci iz 1805. godine kada je imao 225 zanatlija i 35 trgovaca, a tada samo sa ribom trgovala su 33 mesna trgovca.
Mesto je bilo jedno od najpozantijih centara trgovinom ribom uprkos njegovoj udaljenosti od reke.Trgovina ribom bila je dobro razvijena, jer su se u to vreme Srbi širom Ugarske pridržavali posta i u te dane jeli uglavnom ribu.
Nema pisanog traga koliki je bio promet ribe, ali je zabeleženo da u to vreme Sremski Karlovci ni Sremska Mitrovica nisu imali toliko trgovaca ribom, koliko je imao Irig za razliku od tih gradova koji su na reci. Poznato je da je mitropolit Stratimirović svežu ribu uvek tražio i kupovao baš u Irigu.
Ipak, kroz vekove trgovina ribom je sve više i više opadala, pa tako danas u Irigu i nema gde da se kupi sveža riba, već za potrebe posne trpeze Irižani se snabdevaju ribom u drugim gradovima. Jedino što su sećanja na davna vremena ostala, to su ulica Ribarski trg kao i spomenik koji je posvećen tadašnjim ribarima, oni podsećaju kako stare tako i nove generacije na čuvene trgovce-ribare.
Nema Irižana koji nije čuo za skandal koji je izbio kada je rađen ribarski krst, i spomenik ribarskog esnafa koji je postavljen krajem 19 veka.
– Na krstu je naslikano 13 apostola, a ne 12. Slikar Vasa Eškićević se na ovaj način osvetio mesnom proti Vasi Nikolajeviću, koju mu nije platio slikarske radove u crkvi. Za lik 13-og apostola uzeo je lik ovog sveštenika,a Bogorodicu je prikazao u liku protine ljubavnice. Ova podvala je otkrivena tek kada je krst postavljen, odnosno kada ga je prota osveštao.– priseća se sedamdesetosmogodišnji Jovica kojem je deda pričao o ovom događaju, koji se završio na sudu.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(S. Kostić)
