„Mi smo mali i imamo želju da budemo veliki”, ponavljaju meštani Vašice kao kakvu mantru, svesni da za dosta stvari treba da zasuku rukave kako bi postali veći. Međutim, najveći problem u tom selu kraj Šida zapravo je – sve manji natalitet! Devojke se udaju po gradovima, a momci su… Pa, samoživi, tvrde oni stariji koji su oženjeni.
Neženje se boje odgovornosti, uverava nas predsednik Saveta Mesne zajednice Vašica Miloš Marković, inače učitelj trećeg razreda u lokalnoj osnovnoj školi „Vuk Karadžić”.
Tužan jeste podatak da lokalna matičarka Ljiljana Milisavac, koja svakog dana dolazi iz Batrovaca, godišnje venča najviše do pet parova, razvede isto toliko, dok najviše ima posla oko upisivanja umrlih. Ali zato su ovi živi, što jes’ jes’, veoma divni i nikad sa njima nije imala problem!
Vašica je otvorena za sve, svi su dobrodošli, tvrdi odbornica u opštini Šid Danijela Marković, dodajući da selo kao selo funkcioniše, ali da nemaju mlade koji bi bili pokretači.
Prema predanjima, selo Vašica dobilo je ime po čoveku koji se nastanio u atare međ Batrovce, Ilince, Adaševce i Šid, još u 15. veku – malom Vasici, pa je do Drugog svetskog rata to mesto je nosilo naziv Mala Vašica.
Doduše, prvo naselje bilo je na nekoliko kilometara dalje od trenutnog, uz samu reku Bosut. Tek 1961. godine Vašica je brojala rekordnih 2.200 stanovnika, dok sada tamo živi oko 1.200 ljudi.
Mladi odlaze na fakultete i u gradovima se zadržavaju, a nije tajna ni da je inostranstvo mnogima primamljivo. Ipak, oni koji su se odlučili za o(p)stanak ovde, mahom se bave zemljoradnjom i uzgajaju kukuruz, soju, pšenicu i nešto malo šećerne repe, dok se poneki bave i duvanom.
Mislim da od granice i graničnog prelaza nismo dobili koliko je trebalo da dobijemo, malo ljudi nam je tamo zaposleno, tako da baš nemamo nekih prednosti, kaže predsednik Saveta Marković. Kako dodaje, mladi idu preko za poslom, ovde ljudi dosta umiru, a malo njih se rađa.
Osim infrastrukturnih radova koji su im neophodni za nesmetano funkcionisanje, Vaščani nađu način da se organizuju i zabave! Sredinom juna, tačnije 14. u tom mesecu, čekaju ih tradicionalni Jastrebićevski susreti koji povezuju sve ljubitelje književnosti, dok 16. novembra slave crkveni i seosku slavu Đurđic. U slobodno vreme tu su im fudbalski klub „Napredak” koji okuplja strelce i lovce na fudbalsku loptu, dok oni koji vole da nišane, ali i jedu divljač, imaju Lovačko udruženje „Fazan”. Ne sme se zaboraviti i na novoosnovane folkloraške grupe, kao ni Aktiv žena koji se ponovo aktivira.
Za sad pokušavamo sa lokalnom samoupravom da dogovorimo da nam srede prostor, jer nemamo ni gde da igramo folklor, niti da držimo aktivnosti, kaže predsednica Aktiva i članica Saveta MZ Vašica Mirjana Vrapčenjak.
Jedva da se, dodaje, u Aktivu i okupilo petnaestak žena.
Kako kaže, za sad još ništa nisu uradile.
Što nije baš istina jer su imale akciju uređenja oba groblja, a sređuju i centar. I imaju pregršt ideja, dok je pokretanje Likerijade jedna od njih.
Broj učenika u školi nam stalno opada, tako da smo zadovoljni kad imamo desetoro učenika, imamo dvocifren broj, to je uspeh. Inače, u našu školu, koja je ogranak matične škole u Adaševcima, od petog do osmog razreda dolaze deca iz Batrovaca i Ilinaca. Što znači, imamo oko 150 učenika u našoj školi.
Prosvetarima u gradovima se verovatno čini da je idealno imati desetak đaka u učionici, ali vašički učitelj tvrdi da je idealno odelenje od 20 do 25 učenika. Budući da je u toku rekonstrukcija i adaptacija lokalne škole, svežiji i lepši prostor će možda privući nove klince i njihove roditelje, a naročito ako se uzme u obzir da se u Vašici mogu i naći kuće na prodaju i to po ceni od 5.000 evra pa naviše,
Ipak, problem nam je što nemamo prostor u kom bi nam se okupljala omladina, dodaje Marković, premda manjak kafića nadomešta fudbalski teren na kom se kroz sport druže sve genracije, ali i blizina Šida.
Sad, kaže naš sagovornik, spajaju pešačku stazu Vašica-Šid i ostao im je još kilometar da odrade.
To će dobro doći svima koji idu ka Šidu pešice ili biciklom. Planiramo i klupe i rasvetu, ali da li ćemo uspeti, videćemo, kaže Marković.
Deda Milan Marković je rođen u Vašici i nema kud na drugu stranu da ide, tvrdi on ponosan što su generacije i generacije nasađene u tom selu. Premda ne baš preterano oduševljen da s nama podeli koju mudrost i sećanje, na kraju smo uspeli od njega da saznamo sve što je najvažnije u životu.
Treba raditi, zapoveda deda Milan, koji se strašno najedi kad ne zna gde je koji ukućanin i zašto nije tamo gde on baš misli da treba da bude.
Kako dodaje, svi moraju da rade!
Ne može jedan da radi a troje da živi. Ne razumem što me pitate kad se dobro živelo. Stalno se dobro živi, ja ne osećam loše življenje, ali radim i to treba da znate i vi i drugi! A i omladina nam se promenila, to nam je najveći problem! U moje vreme je bila normalna omladina, sad nije normalna, tako da zapišeš, u ponoć idu od kuće! Treba da ih vaspitamo onako kako smo mi vaspitani, ali kažu mi: „Deda, ti si zaostao.” Društvo je krivo što dozvoljava da se omladina kreće posle 12 sati uveče, pa tako pravi šansu da mladi ne valjaju, poručuje deda Milan.
Osim izrade staze, u toku je i izgradnja potisne stanice na ulazu u Vašicu iz pravca Batrovaca. To će im omogućiti bolji pritisak u slavinama iz koje, ako ništa drugo, teče čista pijaća voda.
Atmosferske vode su nam najveći problem, naglašava Miloš Marković iz MZ Vašica.
Naša nadmorska visina je od 82 do 88 metara i mi smo u podnožju, niziji i imamo veliki problem s otpadnim vodama, pritom imamo septičke jame. Postoji priča da bi nam u narednih četiri-pet godina možda uradili kanalizaciju, jer u Adaševcima rade stanicu za prečišćavanje otpadnih voda. Budući da smo poljoprivredno mesto, atarski putevi su nam takođe problem, treba ih stalno uređivati i sređivati. Teško je organizovati ljude. Svake godine naspemo određeni deo atara, a neki ljudi poravnaju tanjiračama gde je zemljani put, naveo je Marković.
(Lea Radlovački/Dnevnik/foto: Slobodan Šušnjević)
