Siniša Radosavljević iz Divoša ima 44 godine i po zanimanju je automehaničar, a radi u jednoj firmi u selu na pravljenju drvene amabalaže. U njegovom domaćinstvo je farma od oko 50 koza i dva kvalitetna jarca, a u dvorištu i jato od 80 gusaka. Kako kaže, uskoro će morati da napusti posao koji radi i da se posveti isključivo gajenju koza i gusaka.
„Želim mnogo veću farmu koza i brojnije jato gusaka. Za uspeh kakav želim potrebna je potpuna posvećenost poslu jer ovakvu kombinaciju prizvodnje hrane, na svom imanju, nema niko u Sremu. Posebno se to odnosi na gajenje gusaka, koje su postale retkost i tamo gde je tov vekovima bio tradicija. Od koza ne želim samo da proizvodim mleko i pravim sir, već od kozijeg mleka pravim kobasice i sotale specijalitete. Od gusaka je dobro meso za sve vrste jela, a posebno za paprikaš. Međutim, ja sam se opredelio da sušim guske u mojoj pušnici. Takvu vrstu mesa imam gde da prodam.
Plus toga, proizvodim guščiju mast koja je veoma lekovita, ali ne stižem da proizvedem koliko bih mogao da prodam. Ova mast je veoma korisna kod lečenja dece, što i zvanična medicina potvrđuje. Zatim, od guščijeg sala, prilikom topljenja masti, napravimo ukusne čvarke,“ priča Siniša.
Kobasice koje Siniša pravi su od čistog kozijeg mesa, kojem se dodaju paprika, so i biber. Isključivo se pune u ovčijem i goveđem crevu i suše u pušnici koju je Siniša sam sagradio. On objašnjava:
„Kobasica mora biti isključivo od kozijeg mesa, jer svaki drugi dodatak je mešavina i gubi se originalnost. Želim da imam jedinstven i vrhunski proizvod. Zato nameravam da izgradim i jednu malu hladnjaču sa svim potrebnim sanitarijama. Ne znam da li ću za to moći da dobijem neki podsticaj od države, jer svuda kažu da se pomažu mladi do 40 godina a ja imam 3 više.
Već imam nekih ponuda da dugoročno isporučujem kozije kobasice, sireve i guščije meso, pa se nadam nekom uspehu. Svima se dopadaju ovi proizvodi i jedini je problem da se napravi onoliko koliko bi se moglo prodati. Ovo sad što proizvedem prodam skoro istog dana. Zato mi je potreban veći broj koza i gusaka sa podignutim objektima.“
Siniši u poslovima na farmi pomaže majka Melanija, koju u selu svi znaju kao vrednu ženu pod nadimkom Sejka. Ona sa zadovoljstvom govori o namerama njenog sina:
„Mnogo mogu da mu pomognem oko gajenja gusaka. Imama iskustvo jer kadgod je svaka kuća imala jato gusaka. Višestruko je korisno. Pored mesa, perje je nekad bilo na ceni. Guščija mast je posebna priča – ona je i hrana i lek.“
Ona kaže da se u poslednje vreme vinarije i restorani sve više interesuju i za čvarke od guščijeg sala koji su postali specijalitet.
„Ja najviše pomažem od februara pa do Đurđevdana kada sakupljam jaja od gusaka. Imamo i tri inkubatora za guščija jaja što je velika prednost nego ranije kada je guska ležala na jajima u zimskom periodu. Sad imamo veći broj izleglih guščića. Pomažem i kod ishrane koza“ – priča Sejka i kroz osmeh dodaje:
„Uz sve to, najviše bih volela da se već jednom oženi. Ne kažem to da bih se ja oslobodila posla, već da ima svoju porodicu. A ja ću tada još više da pomažem i da pravim najbolje čvarke od guščijeg sala i mesa.“
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
