Ako ikada odlučite da umrete, najbolje je da to uradite negde na Balkanu.
Tek kada odete bogu na istinu, ovde počinje prava žurka. Ako vas rodbina nije zarezivala, prijatelji prelazili na drugu stranu ulice kad vas vide, komšije uvek imale neka preča posla, od trenutka kada se izlogujete s ovog sveta, svi će o vama imati samo najlepše reči.
Šokirani i u neverici zbog vašeg postupka, vaši najbliži biće ucveljeni i potpuno beskorisni u svakom smislu. No, iz ešalona raznih baba-tetki, strina i drugih sveznajućih torokuša, izdvojiće se jedna, koja će se samoproizvesti u komandanta parade. Ona se godinama bavila po sa’ranama i daćama, pa sve najbolje zna.
MC baba će se postarati da se ispoštuju svi pisani i nepisani običaji, koji su se ukorenili još od starijeg kamenog doba, preko ranohrišćanskih obreda, sve do ovih današnjih novotarija. Ubrzo će početi da pristiže kuso i repato da se oprosti sa vama.
Neki će doći samo da se uvere da ste zaista pandrknuli.
Većina – zato što je takav red, ili zato što ste i vi posećivali slične hepeninge, kada su umirali njima bliski. Biće i onih koji se uopšte neće pojaviti, izgovarajući se time da ni vi njima nećete doći. I svima će biti žao. Neki će i suzu pustiti. Najiskrenije će, ipak, plakati vaši poverioci na čelu sa onim japi tipom iz banke što vam je onomad odobrio kredit na nekoliko desetina godina.
Nakon izvršenog uzemljenja, prelazi se na konkretniji deo čitave manifestacije.
Sveštena lica su odradila svoj deo posla, i za njih je u ovom trenutku najvažnije da provere koliko su inkasirali, a to se, dabome, ne radi u javnosti. Prijatelji i rodbina nastaviće druženje u kući pokojnika ili u nekom restoranu “za svadbe i sahrane“. Uz iće i piće svako će se sa setom sećati zajedničkih trenutaka sa vama.
Isprva tiho, samo zveckanje escajga i pokoji uzdah, a zatim sve glasnije dok buka ne postane tolika da ni sami sebe ne čuju ili dok nekome ne padne na pamet da je red da se otpeva pokojnikova, t.j. vaša, omiljena pesma. Tada je već vreme za razlaz.
Poslednji ostaju vaši ucveljeni najbliži srodnici, za koje dolazi trenutak istine, kada sve popijeno i pojedeno treba da se plati. A sve to ima da ih košta kao svetog Petra kajgana. Ali neka, zaslužili ste vi i više. MC baba, koja je u njihovo ime sve organizovala, u međuvremenu je nestala u vidu lastinog repa.
Zatim sledi sve isto za četrdeset dana. Pa za pola godine. Pa za godinu dana. Između tih epskih dešavanja obavezno bude po nekoliko zadušnica, i naravno takozvano “udaranje“ spomenika. I neizostavno vas posećuju svake subote. Tokom nedelje, od svakog ručka odvajaju se najlepši i najukusniji komadi, a petkom se obavezno spremi i nešto što ste najviše voleli, pa se sve to donese na grob, rasprostre se sofra, i posle obavljenog plakanja, sledi obžderavanje, vama za dušu.
Ako su naslednici imućniji osim spomenika, dobićete mauzolej sa sve nameštajem, televizorom, a erkondišn se podrazumeva. Dostojno faraona. Sve dok se ne otvori testament ili ne održi ostavinska rasprava. Čak i ako ste za života bili najbeznačajniji ljudski stvor, nikome potreban, svima na smetnji i zgodni za izbegavanje, kad bacite kašiku svako će pričati kako je bio vaš najdraži sestrić, unuk, sinovac.
Onako kako se posle retke i dugoočekivane kiše pojedine pustinje pretvaraju u rajske vrtove, tako će vaša rodbina odjednom početi da niče oko vas, t.j. oko onoga što od vas ostane. A bolje je da ostane što više, po mogućnosti u nekretninama i čvrstoj valuti. Mada nije obavezno. Razni Agatoni i Sarke otimaće se i oko vaših iznošenih kaputa ili haljina.
Ono jalovo parče njive, do koga se dolazi kružnom turom oko celog atara, izdeliće naslednici, pa makar im pripalo toliko zemlje da njome mogu da napune jednu saksiju. Zahvaljujući tome pominjaće vam se ime dugo posle smrti, najčešće u sudskim tužbama, pozivima na ročišta i psovkama. Ako ste i napisali taj nesrećni testament, dokazivaće se da ste bili neuračunljivi, budala i ludi.
I nemojte se čuditi ako se sve završi sa: “Iskopaće tebe Bili!“
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Marina Kitanović Vasić)
