Zašto inflacija u Srbiji pada sporije nego u drugim evropskim zemljama?!

0
689

Međugodišnja inflacija u Srbiji se od aprila nalazi na opadajućoj putanji i u avgustu je bila 11,5 odsto, ali je i dalje visoka u odnosu na zemlje u regionu i u Evropi. Cene su, ipak, u jednoj evropskoj državi rasle više nego u Srbiji – u Mađarskoj je zabeležen njihov rast od 16,4 odsto. Van svake konkurencije je, Turska, u kojoj inflacija i dalje beleži rekordne stope rasta i u avgustu je bila 58,9 odsto.

U svim ostalim evropskim zemljama za koje je „Evrostat“ objavio podatke za avgust, inflacija je bila niža nego u Srbiji – od 2,4 u Belgiji i Španiji do 9,6 odsto u Slovačkoj. Većina zemalja je od početka godine uspela da je prepolovi, ali su Letonija i Estonija imale najviše sreće sa „kroćenjem inflacije“. U prvoj je sa 21,4 odsto u januaru, inflacija u avgustu smanjena na 5,6 odsto, dok je Estonija sa 18,6 uspela da je svede na 4,3 odsto. 

Srbija je imala manje uspeha – od januarskih 15,8 došli smo na avgustovskih 11,5 odsto. Ekonomisti kažu da je razlog za to što je Srbija, za razliku od većine drugih zemalja Evrope, prošle sezone odložila povećanje cena energenata za ovu godinu. Skupi energenti bili su glavni pokretač rasta cena u Evropi prošle godine, ali je u Srbiji mnogo više od struje i gasa na rast inflacije uticalo poskupljenje hrane. Glavni izgovor za poskupljenja do sada su bile skupe sirovine, ambalaža, veštačko đubrivo, poteškoće u lancima snabdevanja, a jedan od uzroka je bio i suša, koja je doprinela da prinos poljoprivrednih proizvoda bude manji od prognoziranog, što im je diglo cene.

Stručnjaci, međutim, napominju da su sve ove okolnosti pogodile i druge zemlje, u kojima namirnice nisu toliko poskupele, ali da je Srbija specifična zbog visokog udela hrane u potrošačkoj korpi, zbog čega ona ima i jači uticaj na inflaciju. Pitanje je, međutim, da li je ovo povećanje cena hrane opravdano. Ekonomisti ukazuju da su pojedina preduzeća iskoristila priliku da povećaju svoje profitne marže, da su poskupljenja pogurala i inflaciona očekivanja.

U Narodnoj banci Srbije kažu da je inflacija usporila u skladu sa njihovim očekivanjima, a da je to u najvećoj meri rezultat usporavanja rasta cena hrane i u manjoj meri cena u okviru bazne inflacije, koja predstavlja indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta. Usporavanje inflacije u Srbiji evidentno je od aprila, usled slabljenja globalnih inflatornih pritisaka i restriktivnije monetarne politike. 

Ekonomista Ivan Nikolić, naučni saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu, kaže da nekoliko faktora utiče na to što je inflacija u Srbiji i dalje nešto viša kod nas, nego u drugim zemljama u Evropi i u regionu.

Jedan od njih su kontrolisane cene koje su ove godine više rasle, pre svega cene električne energije i gasa. Drugi faktor je loša poljoprivredna godina. Snažan faktor je i naš mentalitet, odnosno praksa koja postoji kod naših preduzetnika, da nažalost, bilo kojoj prilici, pa čak i u ovoj teškoj ekonomskoj situaciji koja je zadesila celu Evropu, i pre toga svet, pokušaju da na kratak rok, maksimalno profitiraju. To se ogleda u tim maržama koje su postavili, pre svega u prehrambenom sektoru, odnosno kada je u pitanju hrana, koja je najviše i rasla„, kaže Ivan Nikolić.

On objašnjava da je takvo ponašanje delom nasleđe iz turbulentnih vremena, koje smo prošli, zbog čega se deo preduzetnika opredelio da poveća svoje cene kako bi se zaštitio od eventualnih lomova.

To je posledica iskustva koje imamo iz proteklih decenija, u nekom strahu da će doći do nekog velikog poremećaja u ekonomiji i po pitanju kursa i eventualno nekih drugih zastoja, pa onda oni na kratak rok pokušavaju da zarade što se može više. I onda se tako kalkuliše. To je usađeno u našem mentalitetu, a drugim delom je i deo tržišnih nesavršenosti i strukture tržišta, gde je opet, to posledica i ograničene ponude. Ipak, imali smo mi i mnogo lošije situacije u prošlosti – sada je veći broj i proizvođača i trgovinskih lanaca, ali nekako se oni vrlo brzo prilagode tim okolnostima i našem ponašanju koje odudara od onoga što je uobičajeno za neka druga, složenija tržišta i kompleksnija, pa se ponašaju na štetu potrošača„, ukazuje Ivan Nikolić.

On smatra da će putanja „relativno brzog obaranja inflacije“ biti nastavljena, ali da nas u oktobru, verovatno očekuje još jedan cenovni udar, koji će biti posledica povećanja akciza.

Videćemo i šta se dešavati na tržištu energenata, jer nafta opet raste na svetskom tržištu. Videćemo u kojoj meri će se to odraziti na trend obaranja cena. Mislim da ga neće ugroziti, on će se nastaviti, samo možda malo sporije nego što je bilo očekivano, pa nećemo imati inflaciju od 8, nego možda od 9 odsto, ali smatram da ćemo godinu svakako završiti sa jednocifrenom inflacijom„, kaže Ivan Nikolić.

On ne očekuje da će državne mere ograničavanja cena, imati značajniji uticaj na inflaciju s obzirom da ih ne primenjuju svi trgovinski lanci i da se odnose samo na pojedine proizvode. Ekonomista Dragovan Milićević kaže da je uticaj cena pojedinih grupa proizvoda na ukupan iznos inflacije pre svega određen visinom učešća te grupe u ukupnoj potrošnji.

Kod nas je nažalost, kao i u svim siromašnim zemljama, udeo hrane i pića u raspoloživom dohotku ogroman i ide iznad jedne trećine. Kako je rast cena hrane i osnovnih životnih namirnica enormno visok i značajno viši od proseka rasta cena, sasvim je razumljivo da je inflaciju povuklo ovo natprosečno povećanje cena hrane„, kaže Milićević.

Za mesec dana, u odnosu na jul, cene su porasle za 0,4%, što je znatno manje od inflacije u prvoj polovini godine, koja je u proseku mesečno iznosila oko 1 odsto. Mesečnu dinamiku rasta inflacije obeležile su više cene naftnih derivata od 5,8 odsto u odnosu na jul i u manjoj meri rast cena u okviru bazne inflacije.

Cene hrane i bezalkoholnih pića u padu su drugi mesec zaredom. U avgustu su, u odnosu na jul, cene hrane i bezalkoholnih pića u proseku bile niže za 0,5%. U okviru toga, cene neprerađene hrane, vođene pre svega nižim cenama svežeg povrća, zabeležile su mesečni pad od 1,9%. Rast cena prerađene hrane u avgustu imao je istu dinamiku kao i u julu (0,2%), uz niže cene mleka i mlečnih prerađevina, kao i ulja i masti. Usporavanje rasta cena prerađene hrane poslednja dva meseca ukazuje na činjenicu da su se smanjili troškovni pritisci na tržištu osnovnih životnih namirnica. U prilog tome govori i kretanje cena proizvođača prehrambenih proizvoda, koje su od početka godine zaključno sa avgustom smanjene za 1,4 odsto„, navode u NBS.

Cene energenata su, pod uticajem poskupljenja naftnih derivata, u proseku porasle za 2,3%. Međugodišnje posmatrano, rast cena energenata u avgustu našao se na nivou od 9,0%, pri čemu cene naftnih derivata i dalje doprinose usporavanju ukupne međugodišnje inflacije, ali u manjoj meri nego prethodnih meseci. Cene proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije, u skladu sa očekivanjima, u avgustu su porasle za 0,4 odsto, čemu je u najvećoj meri doprineo rast cena komunalnih usluga i sezonski rast cena udžbenika i školskog pribora. Međugodišnje posmatrano, bazna inflacija je dodatno usporila na 9,1 odsto.

Prema aktuelnoj projekciji NBS, međugodišnja inflacija će nastaviti da se kreće opadajućom putanjom, smanjujući se prosečno mesečno za oko 1 procentni poen, tako da bi krajem godine trebalo da iznosi oko 8 odsto.

Na takvo kretanje inflacije uticaće i slabljenje globalnih troškovnih pritisaka, kao i izlazak iz međugodišnjeg obračuna inflacije poskupljenja hrane i energenata iz druge polovine 2022. godine. Opadajućoj putanji inflacije u narednom periodu i njenom povratku u granice cilja u drugom tromesečju 2024. doprineće i efekti zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, kao i očekivani dalji pad inflacionih očekivanja„, kažu u Narodnoj banci Srbije.

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

(Zlatica Radović)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here