Zašto je Vučić BAŠ u Mitrovici obeležio Dan sećanja na stradanje Srba?

5
4870

Dolazak Aleksandra Vučića u Sremsku Mitrovicu gde je u Spomen parku obeležio Dan sećanja na ubijene Srbe u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, ostao je u senci malicioznih komentara aktivista pojedinih stranaka na društvenim mrežama, ostavljajući gorak utisak da njima čak ni same nevino stradale srpske žrtve, ne zavređuju poštovanje.

Zbog toga, pored neprestanog hrvatskog negiranja ustaškog genocida tokom NDH, u ovom međusobnom stranačkom prepucavanju, ipak se čini, da su i zločini ustaša u Sremu nekako gurnuti u stranu.

Njih malo ko pominje iako je reč o stravičnim pokoljima tokom svih godina koliko je, na ovim prostorima, trajao Drugi svetski rat.

Čak i lokalni političari (svih opcija i boja) kao da nemaju volje da o tome govore, jer je „lizanje“ svakog sa svakim (što se licemerno naziva političkom korektnošću), u borbi za vlast i glasove birača, odavno postalo uobičajeno. Jedino se, uz minimalnu medijsku ispraćenost, početkom septembra, održi pomen i Liturgija za hiljade sahranjenih na mitrovačkom Spomen groblju, da bi se zatim taj prostor ostavio na milost i nemilost narkomanima i psima lutalicama da zapišavaju zajedničke grobnice tih nesrećnih ljudi.

I dok je posleratna komunistička vlast pokušavala da mnogo toga sakrije zbog ideologije bratstva i jednistva, postavlja se pitanje zašto sadašnje, demokratske vlasti, ignorišu ovo pitanje i jasno se opredele u pravcu stvaranja Memorijalnog centra, kao jedne zaštićene i ograđene celine u kojoj će se svima jasno staviti do znanja koji su narodi stradali (Srbi, Romi, Jevreji), a čiji su pripadnici bili zločinci (Hrvati, Nemci).

Zašto se to krije? Zašto to javnost ne zna, pa mnogi postavljaju pitanje zbog čega Vučić BAŠ u Mitrovici obeležava Dan sećanja na srpske žrtve ubijene od strane svojih komšija Hrvata u crnim ustaškim uniformama krvavog sjaja?

A šta se, zapravo, događalo u Mitrovici i Sremu tokom vlasti Nezavisne države Hrvatske i o čemu to mediji retko pišu?

Po podacima iz knjige „Zločini okupatora u Sremu“ izdate neposredno posle rata, na ovim prostorima je od ustaške i nemačke ruke ubijeno 21597 stanovnika, od toga 2172 deteta i skoro 4000 žena.

Predratno stanovništvo hrvatskog porekla se masovno obuklo u ustaške uniforme, dok su domaće Švabe listom prišle Hitlerovoj nacističkoj mašini. Po kapitulaciji jugoslovenske vojske u Sremu su formirani preki sudovi i počela su da se vrše masovna hapšenja. Paralelno s tim, vršene su akcije na pokatoličavanju pravoslavnog stanovništva i pljački fruškogorskih manastira koji su, svi do jednog, ruinirani ili srušeni.

Pored svega, viđeniji Srbi, među njima i jedan od najvećih srpskih slikara Sava Šumanović, proterivani su ili ubijani, dok su im kuće i imanja pljačkani. Pale se i uništavaju čak i čitava sela sa srpskim stanovništvom. U pogromima ubijaju se žitelji, pa i deca od godinu – dve, čak i sve što diše, uključujući i domaće životinje. Primera radi, selo Bosut koje je neposredno pred rat imalo 1200 stanovnika, oslobođenje dočekuje sa duplo manje meštana, a najveće zasluge za to, pored domaćih Hrvata – ustaša ima i zloglasna Handžar SS divizija sastavljena od muslimana iz Bosne.

Na prostoru današnjeg mitrovačkog Spomen groblja ubijeno je preko 8000 ljudi, žena i dece. Bebe su bacane i vazduh da bi ih prisutne ustaše nabijale na bajonete. Oko iskopanih rupa sa već streljanim ljudima, deca od 8, 9 ili 10 godina bežala su od raspomamljenih nekadašnjih komšija Hrvata i Nemaca, moleći da ih ne ubiju, dok su ih ovi jurili maljevima i udarali po malenim glavicama, gurajući posle nogama njihove leševe  u iskopane rake.

Pored Viktora TomićaAntona Bauera, šefa policije u Rumi, najozloglašeniji su bili i Mitrovčani Franjo Brind, Milan Gašparović, Ivo Bojanovski, dr. Petar Gvozdić, Ferdo Knez, Andrija Krzmanović, izvesni Rukavina, Franjo Račnik – župnik i mnogi drugi.

Da li o ovim zločinima treba ćutati u ime pomenute političke korektnosti i ponovo upasti u istu zamku kao i posle Prvog svetskog rata kada su odlukom kralja Aleksandra zaboravljeni zločini Hrvata koje su ovi počinili u uniformama Austro-Ugarske vojske? Ko se danas još seća hrvatske „Vražje“ divizije, jedine divizije K&K monarhije u kojoj je komandni kadar i službeni jezik bio hrvatski, i njenih ničim izazvanih zločina nad srpskim civilima počinjenih po Mačvi i Jadru tokom 1914. godine?

Posle Prvog svetskog rata Karađorđevići zbog teritorijalnog proširenja svoje vlasti afirmišu ideologiju trojedinog naroda i te je zločine (verovatno u ime političke korektnosti!) retko ko i pominjao.

Posle Drugog svetskog rata komunisti i Tito, u ime svoje revolucionarne vlasti afirmišu ideologiju bratstva i jedinstva i gumicom brišu sećanje na Jasenovac, Jadovno, hercegovačke jame, tragediju Srba u Sremu i širom „lijepe njihove“ NDH.

Zahvaljujući tom ćutanju (i dalje usled političke korektnosti) u raspadu Jugoslavije Srbi se nagrađuju „Olujom“ i  „Bljeskom“. Nije teško pretpostaviti šta u neposrednoj budućnosti, posle trenutnog razdoblja evropske demokratije i, posle još jednog zaborava, možemo potencijalno očekivati od naših „regionalnih prijatelja“?

Zbog čega onda danas, u ime Evrope, pojedini stranački aktivisti na društvenim mrežama ponovo zaobilaze tu temu, a žulja ih što predsednik države obeležava na mitrovačkom Spomen groblju dan sećanja na stradanje Srba. Nezavisno od samog Vučića i njegove propagandne mašinerije, jasno je da je ćutanje o zločinima – preduslov za novi zločin.

Treba li da TO ostavimo u nasleđe svojim potomcima? U ime političke korektnosti i međustranačkog prepucavanja…

(Milan Milivojević)

5 COMMENTS

  1. Lično ne gajim ni najmanje simpatije prema AV i njegovoj „bratiji“, ali ni prema ovako nesposobnoj opoziciji. To je suštinski problem zašto smo tu gde smo. Iako je jučerašnji „performans“ na spomen groblju delovao jadno, jer nije bilo ljudi, dobro je da se desio. Dosta putujem i kada god sam otišla u BGD i južnije i pitala da li neko zna šta se desilo u SM za vreme II sv.rata, gledali su me belo. Preko 95% ljudi nema pojma. Ako je nerazuman poltronski odnos Srba prema Brozu bio razlog zašto se svesno prikrivao ovaj zločin, nije mi jasno zašto se to i sada radi. I jeste, pisac ovog članka je u pravu. Spomen groblje je stecište narkomana, često je zapušteno, puno smeća, posebno po rubnim delovima, što je sramota za grad, za lokalne političare, za sve nas. Biće da je gospodinu Sanaderu važnije da napravi idiotski trg zahvalnosti „robovlasnicima“ nego da spomen park funkcionalno sredi, da postavi table obaveštenja za strane i domaće turiste, spomen kuću sa slikama itd. Zato bih bila veoma zahvalna ako bi portal pokrenuo potpis peticije za uređenje spomen groblja onako kako žrtve to zaslužuju.

  2. Pozdravljam Vucicev dolazak u Mitrovicu. Povodom stradanja Srba u NDH, u Hrvatskoj je snimljen film „Dnevnik Diane Budisavljevic“ posvecen najvecoj akciji spasavanja dece u II Svetskom ratu. Mada je Diana sa svojom ekipom spasla oko 12 000 dece, oslobodioci su 1945 godine uzeli njenu kartoteku i Dianu skrajnuli. Film je dobio osmominutni „standing ovation“ na pulskom festivalu, a vrlo lepo je primljen i u Splitu, gde sam ga proslog leta gledala.

    • Gospođo, primer Diane Budisavljević (Obekser) je vrhunac altruizma, hrabrosti i protivi se svakoj vrsti generalizacije o pojedinim narodima. No, poenta teksta nije u osudi hrvatskog naroda, posebno ne mladih generacija koje nemaju nikakve veze s tim istorijskim događajima (iako preci mnogih od njih imaju), već u NEČINJENJU prethodnih, a posebno aktuelne vlasti da se spomen groblje uredi kako to žrtve zaslužuju. Autor ovog ćlanka je apsolutno u pravu. U SM su i vlast i opozicija utaljeni u kojekakve biznise, malverzacije u izgradnju objekata u koje mogu debelo da se ugrade, dok su ustanove kulture apsolutno zapostavljene. Neću psiati o muzeju, pozorištu, već samo o onom što je u vezi teksta. Flajšmanova zgrada u centru na sebi ima tablu na kojoj piše da su u podrumu zgrade mučeni i ubijani rodobljubi u II WW. U toj zgradi s leve strane ulaza je kafana, s desne neki butik, a Bajram iz Novog Pazara je razvalio podrum u kojem se nalaze lanci i okovi i priveo ga funkciji za neki klub, novu kafanu, ….. Grad, vlast ćuti. I dok Muslimani uporno insistiraju na zločinima u Srebrenici, mi puštamo Bajru da uništava svedočanstva ustaških zločina u SM, još mu advokat, nekadašnji „patriota“, pripadnik SRS pomaže.
      I da zaključim. Primer koji ste naveli (Dianu Budisavljević) je fenomenalan, ali on ne može da opravda građane SM, posebno vlast, što ništa ne radi na spoznaji i obelećavanju istorijskih činjenica

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here