Dve decenije ne zna ko mu je ubio sina: GORANA UBILI NA RADNOM MESTU!

Prošlo je punih 19 godina od kada su mi brutalno ubili sina dok je radio na pumpi u našem mestu, a pravdu nisam dočekao do današnjeg dana. Obraćao sam se policiji, ali svaki put sam dobio samo odgovor da rade na slučaju.

Ovim rečima počinje svoju potresnu ispovest Milenko Marković (70), otac Gorana Markovića (20) iz Velikih Radinaca, kog su u junu 2004. surovo usmrtili nepoznati počinioci tokom pljačke benzinske stanice kod Sremske Mitrovice. Neutešni Milenko kaže da nema nikakve informacije ko je ubica, ali i polako gubi nadu da će se to ikada saznati.

Istraga o zločinu koji je tada potresao ovo malo sremsko mesto i dalje traje, policija pokušava da sazna ko je počinio svirepo ubistvo. Otac smatra da je reč o profesionalnom ubici, koji je Gorana, kako je utvrdila istraga, usmrtio jednim „dum-dum“ metkom u slepoočnicu.

– Supruga i ja još ne znamo ko je ubio našeg sina. Teške su sve te godine tuge i bola. Želja mi je samo da doživim da saznam ko je ili ko su ubice, ali kako godine odmiču sve manje imam nade – govori nesrećni otac, koji kaže da nema kome nije pisao o ovom slučaju, od predsednika države i ministra policije, ne bi li dobio odgovor ko je ubio njegovog sina. I posle toliko godina, Milenko se, kaže, seća kao da je juče bilo, svakog trenutka koje je proveo sa sinom tih dana.

– To se desilo šest dana nakon Goranovog rođendana. Ispratili smo ga na posao, a ni supruga ni ja nismo slutili da ćemo ga tada poslednji put videti živog. Tih dana kod njega nismo primetili ništa neobično, da je nešto pokazao da je on u opasnosti. Nije bio zabrinut, sve je bilo normalno – priseća se Milenko.

Prva slika posle zločina, inspektorima je ukazivala da je reč o pljački koja je pošla po zlu.

– Oni su zatekli otvorenu kasu iz koje je bilo odneto oko 70.000 dinara, ali deo novca ostavljen. Pumpa tada nije imala video-nadzor, svedoka ubistva nije bilo, pa se ne zna ni koliko je njih bilo, kako su došli i otišli – govori nam Milenko koji sve više sumnja da je ubistvo bilo smišljeno.

Milenko kaže da pištolj iz kojeg je pucano na Gorana nije pronađen, što je otežavajuća okolnost za istražne organe. On kaže da su na mestu zločina od ubice ostali tragovi obuće u lokvi krvi, koje su možda i jedini dokaz. Razbacane stvari ukazivale su da se Goran borio za život. Ali, on je bio goloruk, dok je napadač imao pištolj. U nesrećnog mladića najpre su ispaljena tri metka u stomak i grudi, a kada je pao na pod usmrćen je četvrtim hicem u glavu.

Dok gleda slike mrtvog sina, otac kaže da je Goran imao vidljive povrede i masnicu iznad desnog oka, gde ga je prema pretpostavci, ubica udario okvirom pištolja.

– Mislim da je prvo Gorana onesvestio, a onda mu ispalio jedan metak u slepoočnicu i to onaj što je zabranjen Haškom konvencijom. Specijalni rasprskavajući metak prošao je Goranu kroz glavu i izašao ispod desnog uha, raznevši mu mozak i deo vrata – priča otac koji kao dokaz pokazuje fotografiju na kojoj se vidi ulazna i izlazna rana.

Goranovo telo u lokvi krvi pored otvorenog sefa pronašli su njegovi drugari iz sela, koji su došli na pumpu. Pošto im se nije odazivao na pozive da izađe i natoči im gorivo, ušli su unutra. Misleći da je u toaletu ili magacinu, nastavili su potragu i naišli na jeziv prizor.

U februaru 2009, kad je istraga već trajala punih pet godina, još nije bilo nikakvih rezultata. Roditelji nesrećnog mladića, tada su, na osnovu sopstvenih saznanja, bili uvereni da se „igraju neke igre“ i da neko namerno opstruira istragu.

– Siguran sam da mnogi, pa i oni koji su za to plaćeni, znaju ko su ubice moga sina. Ali, sve je još u nečijoj fioci – tvrdio je tada otac Milenko. – Ubica, ili više njih, iskoristili su to što na pumpi nije bilo mušterija da počine zločin.

I pored toga što svedoka zločina nije bilo, mnogi koji su slučajno, u pretpostavljeno vreme ubistva, prolazili pored pumpe, setili su se crvenog „golfa“ sa registarskim tablicama kakve se ne koriste u Srbiji. Ni to, međutim, nije dovelo do zločinaca.

– Uveren sam da su bila najmanje dvojica napadača i da i sada nisu daleko od mesta zločina – kaže otac Milenko. – Nije mi samo jasno zašto se svi u policiji i sudu sklanjaju kada dolazim da se raspitam o toku istrage i ponudim im svoja saznanja.

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

(S. Kostić)