“Moj sin Dušan stradao je maltene blizu kuće, svega nekoliko minuta udaljen, a nijedno službeno lice nije našlo za potrebno da nas obavesti o njegovoj pogibiji.”- tužno govori Marta, majka Dušana Mićića, koji je u svojoj osamnaestoj godini, vozeći bicikli, stradao zbog nasilničke vožnje vozača automobila M. A.. Od tada je prošlo već dve godine, a suđenje nije počelo. Posle svega, postavlja se sasvim logično pitanje: Dokle će bahati sinovi, kojima su roditelji kupili besne automobile, gaziti svoje sugrađane, bez ikakve odgovornosti i suda?
“Tek kad je sve završeno, kad ga je hitna odvezla, obavestio me je otac od Dušanove devojke da je moj sin pregažen i da je u besvesnom stanju.”- govori Marta Mićić.
Nesreća u kojoj je Dusan stradao desila 08. juna 2019. godine, uveče oko 9 sati tako što je na njegov bicikli, naleteo BMW za čijim je upravljačem sedeo Miljan A.. Kako je rečeno, sve se desilo u ulici Stevana Sremca, inače Mitrovici već odavno poznatoj po opasnim vožnjama jer je pravolinijska pa je vozači često koriste za isprobavanje brzine svojih automobila. Slično je bilo i ovog puta, s tim što je BMW iz pravca Rode skrenuo u ovu ulicu i nesmotreno udario u Dušanov bicikli.
Nezvanično saznajemo da je vozač automobila Miljan A. upravljao sa probnom vozačkom, a pored toga je njegovo vozilo imalo veću kubikažu od dozvoljene, pa bi pored njega moralo da bude u pratnji i lice sa najmanje pet godina vozačkog iskustva, a koje nije bilo.
“Na licu mesta bili su i policajci i tužiteljka i niko nije našao za shodno da nas pozove i obavesti šta se desilo. Dušan je odmah odvežen za Klinički centar u Novom Sadu i, pored velikog truda lekada, izdahnuo je ujutro u 6 sati, samleven od udarca automobila.”- kroz suze priča majka Marta, nastavljajući:
“Vozač nije priveden niti je ispitan na alkohol i narkotike. Samo se saslušan u policiji i pušten kući. Dve godine je prošlo, suđenje nije počelo, a mog deteta, koji je bio sportista, aktivno je igrao fudbal, niti je pio niti pušio – više nema.”
Po Martinim rečima, predmet godinu i po dana predmet nije bio ni u predistražnom postupku dok su oni čekali poziv, ročište i slično, da bi tek tada shvatili da ceo slučaj nije ni formiran, odnosno da nije dobio ni svoj broj. Javno pita, čija je to moćna ruka zadržala suđenje?
“Ja sam dve nedelje po Dušanovoj sahrani sa mlađim sinom završila u Beogradu na dečijoj hirurgiji, upalili su mu se limfni čvorovi od šoka za bratom. Dramu smo doživljavali, ali u tišini i dostojno jer takav je i Dušan bio. Nigde nisam kukala i jaukala, uhvatila sam se u koštac sa bolom.”- kaže Marta.
Dušan Mićić je bio omiljen među drugovima u školi i fudbalskom klubu gde je igrao. Drugovi su mu uradili i mural. I, posle svega, jasno je da je Dušan podelio sudbinu Andreje Bojanić koju je pogazio sin Željka Mitrovića, vlasnika Pink televizije kao i mnogih drugih poznatih i nepoznatih žrtava bahate nasilničke vožnje tatinih sinova za čije su postupke srpski sudovi i gluvi i slepi.
A kako se ponelo mitrovačko tužilaštvo u slučaju Dušana Mićića, javnost ima pravo da zna, pa ćemo je u narednom periodu upoznati o tome.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Milan Milivojević)
Pravda za Dušana!!! Treba javno objaviti ime sudije koji je vodio Dušanov postupak.