Jedan od najlepših vojvođanskih dvoraca, nekadašnja turistička atrakcija i zvanični spomenik kulture, dvorac Špicer kod Beočina, danas samo što se ne sruši!
Radomir Jovelić Višerov i njegova firma „Kulturni forum“ iz Sremske Mitrovice, koji su pre skoro dve godine prošli tender, i dalje čekaju sklapanje ugovora sa opštinom Beočin da bi staroj „lepotici“ vratili stari sjaj.
Istovremeno, iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu kulture upozoravaju da je ovo kulturno dobro, koje odskora nema ni krov, koje prokišnjava i obrušava se, s kog su poskidani vrata, prozori i olupan kamin od čuvene pečujske žolnaj keramike – izuzetno ugroženo. Ali za mesto koje se nalazi na mapi dvoraca Dunava i koje bi moglo da donese milione kad bi se ponovo pojavilo u turističkoj ponudi, kao da niko ne mari, a najmanje opština Beočin.– Duže od godinu i po čekamo sklapanje ugovora za zakup na 50 godina, iako smo prošli tender – kaže Radomir Jovelić Višerov. – Žalili smo se Republičkoj direkciji za imovinu, kojoj dvorac formalno pripada i koja je i dala saglasnost da ga uzmemo u zakup. Dobili smo obećanja, ali opet ništa. Spremni smo da odustanemo od svega, samo želimo da znamo u čemu je problem.
Naš sagovornik napominje da su za vreme čekanja propustili dva evropska projekta, preko kojih su mogli da dobiju novac za obnovu dvorca. Posustali su i japanski investitori, koji su bili spremni da ulože u obnovu 10 hektara parka, posustali su i konzervatori i profesori.
– Ne možete držati evropske partnere i domaće stručnjake godinu i po na čekanju – komentariše Jovelić Višerov. – Za to vreme zdanje je rapidno propalo. Do pre nekog vremena imalo je oštećen krov, ali ga je ipak bilo. Sad skoro da ga nema. Objekat je statički ugrožen, zidovi moraju da se ojačaju. Renoviranje je do skoro koštalo 1,2 miliona evra, sad ne bi bilo ispod tri, i svakog dana je sve skuplje.
Jovelić objašnjava da je dvorac ne samo na udaru padavina, već i podzemnih voda, zbog kojih je nedavno propao ulaz. Među zidinama se sastaju narkomani, svuda su razbacani špricevi i šut. Skupoceni kamin je potpuno razvaljen jer je neko poverovao lokalnim glasinama da je u dimnjaku ostalo skriveno blago. Razrušena je i ograda od stepeništa, pa je skoro nemoguće popeti se na sprat.
„Kulturni forum“ je u budimpeštanskim arhivama našao originalni plan dvorca i po njemu bio spreman da rekonstruiše sve – od podruma, do krova. Našli su u Kikindi fabriku koja proizvodi upravo onakav crep kakav je nekada natkriljavao velelepno zdanje na više od 2.000 kvadrata, a u Mađarskoj su došli i do unuka koji je radio keramički kamin, i koji ima slike kamina i spreman je da po njima uradi novi!
– Sve do 1997. zgrada je bila u izvanrednom stanju. Danas je bez namene i u veoma lošem izdanju, bez prozora i vrata, sa krovom kojem preti urušavanje – kažu u Pokrajinskom zavodu.
Po njihovom mišljenju, dvorac je izuzetno ugrožen, a ta „ugroženost ogleda se u nepostojanju korisnika, zbog čega je izložen propadanju i konstantnim neovlašćenim ulascima i odnošenju građevinskog materijala koji se nasilno skida„.
Podsećaju i da su 1996. opština Beočin i BFC odvojili novac za rekonstrukciju krova, koja je završena 2000. Od tada do danas objekat nije dobio namenu.
– Izložen je propadanju i sve goroj devastaciji, krađi materijala, skidanju bakarnih opšava i oluka, odnošenju drvene stolarije, vađenju podnih obloga, a u poslednje vreme i rušenju elemenata od kamena – dodaju u Pokrajinskom zavodu.
U opštini Beočin na sve ovo ne kažu – ništa. Uz komentar da već sve o dvorcu znamo i sami, na pitanje o potpisivanju ugovora sa Jovelićem dodaju: „Javićemo se kada o tome budemo imali više informacija!“
Stariji Beočinci ceo kompleks, nekada veoma uređeni park sa dvorcem, gde su se slobodno šetale srne, jeleni i paunovi, nazivaju „Špicer bašta„. U njemu su snimljeni filmovi „Doručak sa đavolom“, „Sveti pesak“, „Uzavreli grad“, i „Dečak i violina“, kao i „Crna mačka, beli mačor“ Emira Kusturice. Danas, nažalost, nije otvoren za posetioce, napominju u Turističkoj organizaciji Vojvodine.
Posebnu vrednost dvorcu, prema mišljenju stručnjaka, daje enterijer centralnog hola. Osim žolnaj kamina, tu su i zidovi obloženi drvenom lamperijom, ograda galerije izrađena u kamenoj plastici i zidovi oslikani secesijski stilizovanim biljnim ornamentima. Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture učestvovao je na Konkursu za finansiranje i sufinansiranje projekata iz oblasti istraživanja, zaštita i korišćenja nepokretnog kulturnog nasleđa u 2016. sa projektom „Dvorac u Beočinu„.
U njemu su predložene mere da se dvorac interventno zaštiti.
V. Crnjanski Spasojević /
Opstina Beocin je ulozila znacajan napor da se sacuva ovo kulturno dobro i pronadju investitori koji bi ovaj dvorac sacuvali od daljeg propadanja. Medjutim citav projekat je stopiralo Ministarstvo kulture uz napomenu da to vise nije vlasnistvo opstine Beocin i da Opstina nema pravo da sklapa bilo kakve ugovore sa trecim licima. To je prava istina, koja se na zalost ocigledno pogresno tumaci. Ali neznamo kome ide u prilog, beocincima sigurno ne. Nije korektno u tekstu bacati krivicu na lokalnu samoupravu koja vec tri godine trazi pomoc za resenje ovog problema za koji u Beogradu nemaju sluha jer im je daleko od ociju i ne boli ih propast jedne od lepsih gradjevina u Vojvodini sa kojom su se ponosili svi gradjani Beocina.