Šalterologija je oblast primenjene nauke, koja proučava i definiše pojam i svrhu šaltera. Čovek ima nezgodnu naviku da zaviruje i zavlači nos u razne rupe. Zbog toga su svi šalteri mali, najčešće okrugli, mada mogu da budu i četvrtasti, kao prozorčići ili šuberi. Bez obzira na oblik, uvek su nekako u visini pupka, e da bi se krajnji produkt evolucije i vrhunska božija tvorevina dovela u četvoronožni položaj i perspektivu žabe.
Prema nekim izvorima, šalter je izmislio nemački uzgajivač stoke iz XVIII veka Fridrih fon Šalter. Služio je da goveda imaju gde da se raspitaju kada će biti prodata, po kojoj ceni i kome. Od tada pa do danas, svrha ovog izuma ostala je, uglavnom, ista. Izgled, kao što je napred rečeno, varira.
Od okruglih otvorčića, do, danas veoma modernih, ustakljenih površina, sa veoma malim prorezom pri dnu, da može da se provuče papir A4, presavijen po dužini. Ima i onih, koji uopšte ne liče na šalter, već imaju oblik pulta, koji prosečnom Homo Sapiens-u dođe do brade. Najmoderniji vid šaltera zove se boks. Oni su najpopularniji u bankama. Služe da se onaj ko moli za kredit ili slično, dovede u zabludu da nije na šalteru i da ga tretiraju kao ljudsko biće.
Ono što šalter čini šalterom, njegova suština i bit, njegova duša (!?!?) jeste persona koja sedi iza stakla. Šalterska službenica! Ona je sve i svja. Ako je NJoj volja, Ona može Sunce da pretvori u Mesec, toliko je moćna! Gledati svet iz NJene vizure bilo bi ravno iskustvu koje su imali prvi ljudi na orbiti, dok se Zemlja smanjivala na veličinu teniske loptice.
Izreka “Do podne mrzi sebe, a od podne ceo svet“ nastala je zbog NJe. Ona je merna jedinica za nadrndanost, neljubaznost i bahatost. Pri tome je ograničena k’o terasa. Za NJu i čitavu kastu NJenih koleginica svaki dan počinje ustajanjem na levu nogu. Nema gore i veće kletve, nego kad neko kaže “da bogda izgubio ličnu kartu, vozačku i pasoš“.
Druga strana šaltera, bez koje on ne bi ni postao ni opstao, je red. Ako u redu čeka od sto do sto pedeset ljudi, može se smatrati da nema gužve. Brzina kojom se red pomera oscilira. Čas prođe petoro za deset minuta, a onda sat vremena neko gnjavi. Ne može se nikad pouzdano reći ko je uzrok tome, Ona, ili kukavac koji kleči ispred šaltera. Kako ljudsko biće ne poseduje urođenu strpljivost govečeta, u redu se često dešavaju ekscesi, guranje i utrpavanje preko veze, uz obavezne psovke i svađu.
Uz gandijevsku strpljivost ništavni, mali stvor, koji uopšte stigne na red može da se nada:
a) da počinje pauza
b) da će ga poslati na drugi šalter
v) da mu je nepotpuna dokumentacija
g) da dođe sutra
d) da je kraj radnog vremena
đ) da sačeka da Ona telefonira
e) da NJu hitno zove direktor
ž) da Ona pojede svoj burek
z) da detetu objasni gde mu je doručak
i) da Ona skokne do pijace
j) da sačeka da Ona nalakira nokte
k) da je isključen terminal
l) da objasni detetu šta da obuče za školu
lj) da se posekla na papir
m) da je pao sistem
n) da Ona mora da ode po pečat kod šefa
nj) da objasni detetu kako se vezuju pertle
o) da Ona skokne kod frizerke
p) da se konsultuje sa koleginicom
……
š) da joj se može, i da joj puca prsluk za sve.
(Između P i Š popuniti prema sopstvenom iskustvu).
Sve potvrde, overe i uverenja, bez kojih nema života, osvaja mali čovek u znoju lica svog (i ostalih koji stoje u redu). I kad je prvi na šalteru, i kad nigde nikog nema, prosečni mučenik se načeka po dva sata.
Tema je neiscrpna. Čovek, zahvaljujući svojoj atavističkoj navici da gura nos gde mu nije mesto, stalno upada u kandže besnih šalteruša. Zbog toga, svako malo nikne po jedan novi šalter. A redovi ispred istih sve su duži.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Marina Kitanović Vasić)
