Koliko zagađenje vazduha zaista utiče na razvoj naše dece?

0
837

Problem zagađenosti vazduha je rastući problem o kome se sve više priča, i to sa dobrim razlogom. Nebrojene studije su pokazale da kod ljudi, a naročito dece, postoje dugotrajne posledice izazvane izlaganjem nekvalitetnom vazduhu. Izloženost majke česticama zagađenog vazduha tokom trudnoće može da povredi mozak deteta i na taj način umanji detetovu inteligenciju, skrati raspon pažnje i poveća rizik od poremećaja pažnje i hiperaktivnosti (ADHD).

Zagađenje vazduha, posebno zagađenje finim česticama, predstavlja opasnost širom sveta, te se mnoge zemlje trude da porade na ovom problemu ne bi li ostavili nešto čistiji svet novim generacijama.

Svetski problem

Zagađena životna sredina značajno utiče na zdravlje, ali se smatra da loš kvalitet vazduha izaziva najštetnije posledice. Globalno, 93% dece mlađe od 15 godina izloženo je nivoima sitnih čestica (PM2,5) iznad SZO smernica za kvalitet vazduha, što uključuje 630 miliona dece mlađe od 5 godina i 1,8 milijardi dece ispod 15 godina. Više od 40% svetske populacije, koja uključuje 1 milijardu dece mlađe od 15 godina, izloženo je visokom nivou zagađenja vazduha u domaćinstvima uglavnom zbog kuvanja uz korišćenje tehnologija i goriva koje zagađuje. Zagađenje vazduha je jedna od vodećih pretnji po zdravlje dece, što se najbolje vidi iz podatka da se smatra da je odgovorno za 1 od 10 smrtnih slučajeva kod dece mlađe od pet godina.

Uticaj u trudnoći

Istraživanja pokazuju da čestice zagađenja mogu dospeti do bebe u materici kroz posteljicu. Najveći nivoi čestica pronađeni su kod majki koje su tokom trudnoće živele najbliže prometnim putevima. Neke male studije su pokazale povezanost između zagađenja vazduha i komplikacija u trudnoći kao što su pobačaj, prevremeni porođaj i mala porođajna težina. Međutim, postoji mnogo stvari koje povećavaju rizik od ovih komplikacija i ove studije nisu dokazale da je zagađenje vazduha bio direktan uzrok, ali je svakako bitan faktor. Potrebno je više istraživanja da bi se bolje razumeo uticaj zagađenja na trudnoću. Sve žene su izložene česticama zagađenja i nemoguće ih je u potpunosti izbeći.

Uticaj na kognitivne sposobnosti

Kada se dete rodi, prvih nekoliko godina je kritično za razvoj mozga, jer broj neuronskih veza raste neverovatnom brzinom i mozak dostiže 90% svoje buduće veličine. Kada se radi o maloj deci, udahnuti zagađivači koji prodiru duboko u pluća i ulaze u centralni nervni sistem, mogu izazvati oštećenja u oblastima relevantnim za bihevioralne i kognitivne funkcije. Može doći do oštećenja koja će pratiti individuu čitav život. Sve veći broj istraživanja povezuje izloženost različitim zagađivačima vazduha sa lošim zdravljem mozga i povećanom učestalošću neuroloških i psihijatrijskih poremećaja kao što su kognitivni pad, demencija, anksioznost, depresija, šizofrenija i poremećaj hiperaktivnosti sa deficitom pažnje (ADHD).

Uticaj na pluća

Deca su osetljivija na udisanje zagađenog vazduha, jer su njihovi disajni putevi manji i još uvek se razvijaju. Istovremeno, dišu brže od odraslih, što znači da udišu više zagađenog vazduha. Deca su takođe više izložena od odraslih, jer su obično bliže zemlji ili u nivou lica sa izduvnim gasovima automobila i cigaretama, bilo da su u šetnji ili u kolicima. Ako dete udiše visoko zagađen vazduh tokom dužeg vremenskog perioda, može biti u opasnosti od razvijanja ili pogoršanja astme, kašlja, infekcija poput upale pluća i raku pluća u odraslom dobu. Deca imaju više respiratornih infekcija nego odrasli, što dodatno povećava njihovu osetljivost na zagađenje.

Uticaj na kardiovaskularni sistem

Zagađenje vazduha negativno utiče na celokupno zdravlje dece i odraslih, te nije izuzet ni kardiovaskularni sistem. Studija koju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Kaliforniji, na osnovu prikupljenih podataka o zagađenju vazduha, pokazala je vezu između zagađenja vazduha i fiziologije srca dece. Pored agensa iz vazduha koji izazivaju zapaljenje, istraživači su takođe otkrili da je veće zagađenje povezano sa nižom srčanom regulacijom kod dece. Autonomna regulacija srca utiče na otkucaje srca, tačnije, koliko brzo kuca i koliko snažno pumpa krv. Rad srca direktno utiče na sve procese koji se odvijaju u organizmu, te je njegov pravilan rad neophodan za pravilan rast i razvoj.

Štetan uticaj zagađenja vazduha se ne može osporiti, ali to ne znači da ne možemo da zaštitimo sebe i svoje najbliže, trudeći se da vodimo računa o svojoj okolini.

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

(Ljiljana Bugarin)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here