LAŽNE VESTI I TEORIJE ZAVERE! Kome verovati u doba korone?

0
3495

Na društvenim mrežama, u novinama, čak i u SMS porukama, kruži mnoštvo netačnih i opasnih informacija i saveta u vezi sa korona virusom, vakcinacijom i ostalim stvarima koje su u vezi sa krizom oko kovida19. Kako da razlikujemo tačnu informaciju od neproverene?

Primer: Marta meseca prošle godine – u Srbiji je neuobičajeno mnogo registrovanih slučajeva zaraženih kovidom, a Svetska zdravstvena organizacija je ponovo proglasila Evropu novim epicentrom pandemije. U Beogradu su već gužve u supermarketima. Stiže poruka od prijatelja:

 „Dobra vest. Otkrili su da je KOVID19 osetljiv na askorbinsku kiselinu. Dva grama dnevno kap prevencija, a tri do četiri u terapiji… Kupite vitamin C dok ga još ima. Od moje koleginice sa pulmologije…“.

Prosleđujete poruku, ni ne sluteći da širite neistinitu informaciju. Poslali ste je i roditeljima koji imaju više od 65 godina i spadaju u rizičnu grupu stanovništva. Vaš otac kreće ka apoteci, do koje dolazi gradskim prevozom, i time se izlaže kontaktu sa velikim brojem ljudi, potencijalno već zaraženima.

Sve to radi da bi kupio vitamin C za koji veruje da može da ga zaštiti. A uistinu,  iako uticaj vitamina C, odnosno askorbinske kiseline, nije ispitan na zaražene korona virusom. Na kraju, potvrđeno je da ne leči.

 „Naučnici u Kini kažu da je vitamin C važan u prevenciji prehlada i da je nedostatak vitamina C povezan sa povećanim rizikom od virusnih infekcija, ne i da leči korona virus“.

Luk i šljivovica takođe ne leče od korona virusa, kao što se celu godinu tvrdi po objavama na društvenim mrežama, niti je vest, koju je jedan od najčitanijih tabloida u Srbiji preneo, da korona virus nestaje, tačna. Netačna je i vest koja se pojavila na društvenim mrežama o tome da je predsednik Rusije Vladimir Putin na konferenciji za štampu poručio građanima da za vreme epidemije imaju dve opcije – 15 dana izolacije ili pet godina zatvora. Takva je bila i vest koja je kružila na Fejsbuku da Rusi koriste lek Abidol za lečenje korona virusa, takođe lažna.

 „Svako od nas ima neverovatnu potrebu da bude informisan zato što se radi o našem zdravlju i kako da sačuvamo bližnje“, kažu stručnjaci za ovu oblast. Baš zbog toga se i povećao broj lažnih vesti, smatraju.

Iako se radi o zdravlju celog sveta, ljudi koji profitiraju od lažnih vesti ili tiraža novina, sada neće postati moralni i reći da neće zarađivati od Gugl reklama i ostalih klikova na internetu“, generalni je zaključak.

Lažna je vest i da je počivši patrijarh Irinej svojevremeno rekao da tamjan štiti od korona virusa koji je preneo još jedan od najprodavanijih tabloida u Srbiji.

 „Postoje dve osnovne grupe lažnih vesti – jedne koje poručuju da nam sledi katastrofa i druge koje kažu da će sve biti u redu“, navode nadležni.

Vesti koje najavljuju katastrofu često objašnjavaju nastanak pandemije korona virusa obračunima, teorijama zavere, globalnim pokoravanjem čovečanstva, promenom monetarne politike, tajnim naseljavanjem miliona migranata. Kao sagovornici u tim tekstovima pojavljuju se kvazieksperti i kvazinaučnici.

Koliko brzo netačne vesti i objave putuju na društvenim mrežama u kriznim situacijama pokazuje iskustvo iz 2014. godine, kada su Srbiju pogodile nezapamćene poplave. Šest godina kasnije, novina su lažne i neproverene informacije kao cirkularne poruke na društvenim mrežama, najčešće Fejsbuku.

Poruke obično sadrže savet ili upozorenje. Obično vas savetuju ‘kume iz Italije’, ‘doktor koji radi u kovid centru’, ‘prijateljica sa te i te klinike’“ i slično. Pošiljalac vam obično savetuje da poruku prosledite dalje, a saveti su nepotpuni i, najčešće, potpuno netačni.

Zašto sadržaj ne bi bio tačan ako piše da je savet stigao od nekoga za koga biste pomislili da želi najbolje svima, u jeku pandemije?

BBC novinari pratili su kako se jedna objava, prvi put objavljena u Fejsbuk grupi, raširila od Velike Britanije do Gane, promenila oblik i stigla sve do grupnih poruka na Vajberu i Vocapu. Originalna poruka koju je neko objavio na Fejsbuku glasila je ovako:

Ujak mog školskog druga i nećaka, koji ima master diplomu i radi u bolnici u Šenženu, sada proučava novi virus iz Vuhana. Upravo me je zvao i rekao da prenesem prijateljima…“.

Saveti koji su sledili nisu bili u potpunosti tačni. U jednom je pisalo da „nemate virus ukoliko vam ne curi nos“. Britanski istraživački sajtovi Ful fekt (Full Fact) i Snoups (Snopes), citirajući zvanične medicinske institucije, objavili su da ova informacija nije potpuna.

Iako curenje iz nosa nije čest simptom korona virusa, nije tačno da nije zabeležen ni kod jednog zaraženog“, napisali su.

Post je sadržao još saveta – jedan od njih je da unošenje velikih količina tople vode štiti od virusa.

Objava je stigla i do Fejsbuk grupa u Indiji, a onda je i u Gani jedan televizijski prezenter poruku objavio na Instagramu. U trenutku kada je postala viralna u Velikoj Britaniji, sadržaj se već promenio – ljudi koji su je delili dodavali su nove informacije. Neke od njih bile su tačne – potrebno je često prati ruke. Međutim, ostale su bile lažne – poput one da sunce ubija korona virus.

BBC je razgovarao sa osamdesetčetvorogodišnjim Britancem koji je ovu poruku podelio u nekoliko Fejsbuk grupa. Nije rekao odakle je dobio objavu kada je odlučio da je podeli, ali kaže da je verovao osobi koja mu je poruku poslala.

Verovao sam da je izvor u nekoj vezi sa ovim čovekom koji ima master diplomu, medicinskim radnikom koji je dao sve savete i naučne činjenice“, rekao je.

Poruka je dalje kružila društvenim mrežama i na različitim jezicima – arapskom, vijetnamskom, italijanskom, španskom, francuskom… U nekim verzijama, „ujak sa master diplomom“, postao je „član odbora bolnice Stanford“, u drugoj „japanski doktor“.

Ovaj primer pokazuje da treba verovati samo zvaničnim izvorima.

Zar ne govori dovoljno činjenica da se (barem u Srbiji) svi doktori slažu da je korona opasna i da treba slušati savete struke, ni jedan jedini doktor medicine ne tvrdi suprotno, uglavnom je reč o „stručnjacima opšte prakse“ sa Fejsbuka i drugih društvenih mreža i besposlenim hejterima da se, i u vreme opasnosti od korone, politički obračunavaju ne vodeći računa o opštem zdravlju nacije.

PRIREDIO: Milan Milivojević /IZVOR: Danas/ BBC/ Raskrikavanje/ Fejknjuz tragač, FOTO: Emma Russell/ Getty Images

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here