MAČVANSKA MITROVICA: Malo selo, velika varoš!

1
1880

Nastala na granici između Austrougarskog i Turskog carstva, Mačvanska Mitrovica je život vezala za reku. Nekada najmanje selo u Mačvi, koje se uvek oslanjalo na drugu obalu Save i Sremsku Mitrovicu, danas je varošica sa dva veka tradicije.

Pre dva veka čamci, skela, jedna ulica i brojni trgovci koji su odlazili i dolazili. Zadržavao se tek poneko, da popravi, pomogne, zaradi od svojih ruku. U kasabi sa 64 kuće 30 zanatlija, 14 kafana, a život vezan za putnike i robu sa jedne na drugu stranu Save. 1892. godine sazidana je prva spratna zgrada, a carinik u đumrukani prvi srpski doktor veterine Jovan Aleksić, unuk Janka Veselinovića. Mala po broju stanovnika i teritoriji Mačvanska Mitrovica bila je veliko carinsko mesto.

Beograd je bio najveće carinsko mesto i imalo je 38.000 dukata godišnji prihod, na drugom mestu je sa 22.000 dukata bila Mačvanska Mitrovica oni koji su bili treći Smederevo, Kladovo oni su imali 10-ak hiljada duplo manje. Ovde je hiljade i hiljade svinja, goveda prelazilo iz Mačve i ostalog dela Srbije za Austrougarsku, za Beč gde se trgovalo„, objašnjava autor monografije „Mala Mitrovica“ Miomir Filipović.

Opančari, abadžije, ekmendžije, mesari, kafedžije. Svi esnafi stizali su u carinsku varoš, sa njima i razvoj i prosperitet.

Pod kraj 19. veka Kraljevina Srbija je imala nepunih milion i po stanovnika, 8% pismenih. Mačvanska Mitrovica u to doba imala je 158 stanovnika, od toga je bilo 58, 59 pismenih ljudi jer je Mačvanska Mitrovica bila zanatlijsko trgovačko mesto i njima je bilo preko neophodno da budu pismeni da bi mogli da funkcionišu. Inače, školstvo u Mačvanskoj Mitrovici datira iz 1832. godine da su učitelji većinom dolazili iz Austrougarske odnosno Vojvodine„, kaže istoričar i direktor škole u Mačvanskoj Mitrovici Slađan Papić.

Zbog veštih zanatlija 1919. dobili su i radionicu za popravku brodova, a kada Sava više nije bila granica, u zgradi nekadašnje carinarice istoriju Mačvanske Mitrovice ispisivalo je brodogradilište. Za deset godina broj stanovnika dupliran, a za pola veka više od 800 porodica iz preko 200 mesta bivše Jugoslavije, nastanilo se u varošici.

Od 1955. godine na inicijativu meštana Mačvanska Mitrovica i šest sela, geografski pripadaju Mačvi, a administrativno su se izjasnili da pripadaju opštini Sremska Mitrovica i Vojvodini„, navodi Zoran Miščević.

„Mačvanska Mitrovica trenutno ima 4.120 i od kada je postala interesantno je da se niko ne bavi poljoprivredom. Uglavnom su to preduzetničke radnje, deo radi u fabrikama i ako smo u Mačvi ne bavimo se poljoprivredom, zadržali su tradiciju zanatlija koju su dede na sinove onda na unuke prenosili“, kaže predsednik MZ Mačvanska Mitrovica Miloš Kovač.

Umesto opančara i ćurčija danas stotinu preduzetnika, a umesto pontona od 1994. preko Save u veliku Sremsku Mitrovicu najdužim pešačkim mostom na Balkanu. Na nekadašnja vremena podseća samo zgrada carine i brodogradilišta koja nakon požara čeka restauraciju. Meštani dodaju ostalo je staro i ime.

Ovo jeste zvanično Mačvanska Mitrovica, ali svi će vam reći da su iz Male Mitrovice i idemo u Malu Mitrovicu, jer se onda oduvek tako zvala i nikako drugačije„, objašnjava autor monografije „Mala Mitrovica“ Miomir Filipović.

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

(Tanja Dimitrić Mihailović)

1 COMMENT

  1. Lepo je prisetiti se svih ovih podataka i dogadjaja koje su se u proslosti desavale i danas treba mlada generacija da se interesuje i poznaje svoji kulturu i istoriju. Danas mladi uzivaju sede piju hidrogenizovanu vodu obogacenu vodonikom i cetuju na telefonu malo su zainteresovani za predhodno vreme.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here