Oko 20. novembra 1918. godine, desetak dana posle dolaska srpske vojske u Inđiju, kod Đorđa Vojnovića, uglednog inđijskog građanina, diplomiranog pravnika i veleposednika (Inđija 1887–1975), došao je đeneralštabni pukovnik sa molbom da mu Vojnović da geografsku kartu „Srpska Vojvodina”, koju je izdao austrijski đeneralštab u Beču 1853. godine.
Ova karta bila je potrebna kao dokument srpskoj delegaciji na mirovnoj konferenciji u Parizu (Versaj, 18. 1 – 28. 6. 1919) radi rešavanja pitanja Vojvodine u sklopu nove države SHS.
O tome je Đorđe Vojnović u delu „Uspomene iz mog života” zapisao sledeće: „Kada je Austrija za vreme mađarske bune 1848. godine bila u velikoj nevolji, stvorila je Srpsku Vojvodinu i izabran je i prvi ’srpski vojvoda’ Stevan Šupljikac. Iako je to učinila jedino iz razloga da pridobije Srbe u borbi protiv Mađara, a posle je ukinuta, Srbi su se sada pozivali na ta priznata prava. Sam car Franja Josip za celo vreme svoje duge vladavine nosio je titulu ’srpski vojvoda’. Dok je Vojvodina još postojala, Austrija je izdala na nemačkom jeziku veliku đeneralštabnu kartu ’Srpska Vojvodina’. Karta je bila velika oko jedan kvadratni metar, kaširana na platnu i vrlo dobro očuvana. Takvu kartu nisam ni pre ni posle video, ni čuo za nju. Za vreme rata, stavio sam je među knjige u mojoj biblioteci i tako je sačuvana.”
Obradovan što može i najmanje pomoći rešavanju budućnosti Vojvodine, Đorđe Vojnović je odneo kartu lično regentu Aleksandru i predao mu je kao dar. Regent Aleksandar Karađorđević sačekao ga je u Krsmanovićevoj palati na Terazijama: „Regent Aleksandar primio me je ljubazno, zahvalio mi se na karti, i posle kraćeg razgovora u kojem me je pitao kako je u Sremu, jesmo li mi Srbi sada zadovoljni i kako se osećaju Nemci u Inđiji, audijencija je bila završena.”
„Mnogo godina je prošlo od tada, sada kada pišem ove uspomene voleo bih da znam gde se taj značajni i dragoceni dokumenat danas nalazi i da li još postoji. Ako igde još postoji takva karta, to će biti prvenstveno u Beču, u Vojnogeografskom institutu, koji postoji od 1839. godine, gde je ta karta i izrađena”, napisao je marta 1960. godine Đorđe Vojnović, čija je kuća u centru Inđije pretvorena u zavičajni arhiv i muzej.
Zanimljivo je da je karta iz Inđije doprinela „krojenju” sudbine Vojvodine u okviru nove države Srba Hrvata i Slovenaca.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Jovan Vuković)
Sremac iz Rume je bio konkretan, sazvao Sabor Sremaca 24.11.1918.god i tada donelu odluku o prisajedinjenju sa Srbijom , 25.11.1918 u N.Sadu je Sabor Srema Banata Backe i Baranje doneo istovetnu odluku o prisajedinjenju Srbiji.