Med se smatra hranom koja ima hranljivu, dijetetsku vrednost i lekovita svojstva. Visokokaloričan je, u 100 g meda ima 304 kcal. U poslednje vreme često se može pročitati da med nije toliko zdrav za nas i to zbog sadržaja velike količine fruktoze, međutim da li je to tačno?
Med sadrži oko 80% šećera, a polovina od tih šećera je fruktoza (40%). Različite vrste meda se naravno razlikuju i po sastavu. Med zavisi od vrste biljke ali i od klimatskih uslova. Med se sastoji od ugljenih hidrata, proteina i slobodnih amonokiselina, mineralne materije, vitamini( pogotovo vitamini iz B grupe, vitamin C, K i E,zatim beta karoten), razne organske kiseline, enzimi, etarska ulja.
Med sa većom količinom polena sadrži i veće količine vitamina C. U medu je maksimalna dozvoljena količina vode oko 20%, zbog toga što veća količina uzrokuje fermentaciju, odnosno kvarenje meda. Od ugljenih hidrata, najviše su zastupljeni glukoza i fruktoza, a zatim saharoza i maltoza.Glikemijski indeks meda je 60 i to spada u visoki glikemijski indeks, ali je niži od belog šećera(68).
Od minerala, najviše su prisutni kalijum, selen, kalcijum, fosfor, magnezijum,gvožđe. Svi minerali potiču iz zemljišta na kojem raste biljka, a dospevaju u nektar. Tamniji med sadrži više gvožđa, bakra i mangana od svetlijeg. Količina kalijuma je mnogo veća u svetlijem medu.
Med je mnogo slađi od saharoze(belog šećera). Poseduje mnoge biološki aktivne komponente koje su termolabilne(osetljive na toplotu), i zbog toga ne podnosi zagrevanje na većim temperaturama. Da bi se očuvala maksimalna biološka vrednost, med se ne zagreva i ne dodaje se u vruće tečnosti čija je temperatura viša od 40 stepeni Celzijusa.
Med spada u namirnice koje se lako vare. Brzo se i lako apsorbuje, međutim u krv ne dospevaju naglo velike količine glukoze i to zbog prisustva fruktoze.
Posebno se preporučuje sportistima i ljudima koji troše veliku količinu energije. Koristi se i u ishrani dece, odraslih i starijih ljudi, a naročito se preporučuje u ishrani rekonvalescenata. Veoma je važan u ishrani osoba koje imaju poremećaj nadbubrežne žlezde, kod nedostatka vitamina B, nutritivnih anemija, oboljenja jetre, opstipacije i respiratornih infekcija. Odlična je namirnica za podizanje imuniteta.
Iz ovoga se može zaključiti da med može veoma povoljno da utiče na naš organizam ukoliko se koristi u umerenim količinama. Što se tiče osoba sa insulinskom rezistencijom i dijabetesom, med manje utiče na skok šećera u krvi nego beli šećer, međutim ove osobe posebno trebaju da obrate pažnju na količinu meda koju unose.
Snežana Simić,
nutricionista – dijetetičar
Kontakt: simicsnezana022@hotmail.rs
kontakt telefon: 060 1403050
