Nova školska godina u Sremskoj Mitrovici počela je kako i dolikuje – u školskim klupama. Oko 8.100 učenika vratilo se svojim redovnim obavezama, dok je za 660 prvaka jučerašnji dan bio posebno važan jer su prvi put zakoračili u školu. Za razliku od prošle školske godine, kada su pojedine škole i prosvetne ustanove bile poprište blokada, protesta i političkog nadvikivanja, početak nove školske godine protekao je mirno.
I tu dolazimo do zanimljivog fenomena. Još prošle godine činilo se da će blokade promeniti Srbiju, prosvetu, obrazovanje, društvo, a možda i klimu na planeti. Profesori koji su se tada postavljali kao revolucionarni komandanti školskih hodnika i gimnazijalci-blokaderi delovali su kao da bez njihove saglasnosti više ništa neće moći da funkcioniše.
Sada – muk! Nema blokada, nema dramatičnih obraćanja, nema zatvaranja škola, nema parola koje odzvanjaju hodnicima. Umesto toga, đaci su seli u klupe, nastavnici održavaju časove, roditelji ispraćaju decu u školu, a život se, na opšte iznenađenje nekadašnjih „pokretača promena“, nastavlja.
Posebno je zanimljivo posmatrati sudbinu onih profesora koji su prošle godine bili među najglasnijima. Od nekadašnje odlučnosti i velikih reči ostalo je, čini se, veoma malo. Ako je prošle godine izgledalo da će bez njihovog odobrenja školsko zvono teško zazvoniti, danas se to isto zvono oglašava sasvim normalno.
Kao da blokada nije ni bilo. Meseci protesta, blokiranja nastave i velikih najava završili su se bez velike istorijske revolucije. Umesto „novog sistema“, dobili smo – novu školsku godinu. Možda je upravo to najduhovitiji epilog čitave priče.
Dok su prošle godine pojedini profesori i njihovi politički saveznici nastupali sa samopouzdanjem ljudi koji su već upisali sebe u istorijske čitanke, danas su mnogo manje primetni. Reklo bi se – od nekadašnjih velikih junaka blokada ostala je samo tišina. Neki bi rekli da su se zavukli u mišje rupe.
Ipak, iza sve satire ostaje ozbiljna stvar: škola postoji zbog dece. Njih 8.100 danas treba da uči, napreduje i stiče znanje, a ne da bude statistika u političkim obračunima odraslih. Za 660 prvaka ovo je početak jednog sasvim novog poglavlja. Oni ne znaju mnogo o prošlogodišnjim blokadama, političkim parolama i profesorskim „istorijskim misijama“ i političkom lešinarenju u koji su uvukli i decu kojoj predaju. Njih zanimaju učiteljica, drugari, prva slova, prva ocena i školsko dvorište.
I možda je baš to najbolja poruka početka nove školske godine: škola je ponovo postala škola.
A oni koji su prošle godine bili ubeđeni da bez njih neće moći – neka slobodno nastave da se prisećaju svojih slavnih blokaderskih dana. Samo tiho, da ne probude neku od nadležnih inspekcija koje nisu obavile svoj zakonski zadatak i odstranile iz nastave one profesore koje su zloupotrebili svoje pedagoško zvanje.
(M. M.)
