Kada sam sada, 37 godina kasnije, u filmu „Toma“ čuo pesmu „Dotak’o sam dno života“, taj bolan prizor mi se iste sekunde vratio u glavu: mladić beživotno leži ispod voza, a pored njega Tomina ploča
Te davne 1984. godine u svim kafanama slušao se Toma Zdravković i njegove pesme s novog albuma „Dotak’o sam dno života“. Vladala je pomama za albumima, pa se za primerak iz svih krajeva Srbije išlo do Beograda. Uputio se tog jednog nesrećnog dana do prestonice i mladić iz Sremske Mitrovice, nakon što su mu u jedinoj lokalnoj radnji rekli da ploču može kupiti samo u Beogradu. I našao je svoj primerak, pa se sretan uputio nazad kući. Ali je usput izgubio život.
Stevan je 1984. godine tek prošao policijsku obuku u Sremskoj Kamenici. Imao je samo 23 godine kada je krenuo u svoje prve patrole, ne sluteći da će mu već tad, na početku velike karijere, jedan slučaj obeležiti život. Iako iz istog mesta, mladić sa albumom i ruci, i tek stasali policajac „sreli“ su se tek kad je život prvom završen, a drugom počeo.
Poziv patroli je bio jasan: morali su da se upute ka Železničkoj stanici u Sremskoj Mitrovici. Mladić je iskočio iz voza i poginuo. Stigavši tamo, Stevan je video tragičan prizor, mrtvog momka, koji na svojim leđima u samrtničkom grču „nosi“ sav teret voza koji mu je prekinuo život.
Tik uz njega ugledao je i kesu u kojoj se nalazila najnovija ploča Tome Zdravkovića. Virio je naziv albuma „Dotak’o sam dno života“.
– E, mučeni dečače, ti zaista jesi dotakao dno života – izgovorio je moj kolega policajac ono što smo svi pomislili – priča Stevan.
Svi očevici imali su samo jednu priču: mladić se uspavao, nije video da je voz stigao u Sremsku Mitrovicu, kada je čuo pištaljku konduktera za polazak voza, skočio je uplašen i potrčao ka izlazu, kako ne bi otišao u Vinkovce.
– Vikali su za njim ‘nemoj, dečko, ne skači’ – ali bilo je kasno.
Sledeće sekunde čuo se bolan vrisak. Mašinovođa je zaustavio voz, ali bilo je kasno, voz ga je već podvukao pod sebe. Policajac je morao reflektorom da traži njegovo telo.
– Morali smo, naravno, proveriti i sve izjave očevidaca, jer nismo znali da li sam skočio ili ga je neko gurnuo iz voza. Zanimalo nas je i šta će mladić koji je poginuo u Beogradu, nije bio student. Vrlo brzo smo saznali šta se desilo. Znate, tada se sav provod svodio na nekoliko kafana i mladež se, uglavnom, zabavljala tako što su pravili žurke u kući. Došli smo do saznanja o pozadini koja se krila iza te ploče Tome Zdravkovića u plavoj kesi. Naime, mladić je spremao zabavu, želeo je da društvu pusti najnoviju Tominu ploču, ali su mu lokalnoj radnji rekli da primerak može naći samo u Beogradu – priseća se, sada penzionisani policajac Stevan.
– Daljom istragom utvrdili smo da je seo na voz, otišao u Beograd zbog albuma, kupio ga i krenuo nazad kući. Zaista se uspavao i nije video da je voz stigao u Sremsku Mitrovicu. Kada je shvatio šta se dešava, iskočio je kroz voz, ali u suprotnom smeru kretanja voza, pa ga je on povukao za sobom i pregazio. Nije imao ni najmanju šansu da preživi – dodaje Stevan.
Film „Toma“ oživeo je taj bolan prizor u Stevanovoj glavi.
– Kada sam sada, 37 godina kasnije, u filmu „Toma“ čuo pesmu „Dotak’o sam dno života“, taj bolan prizor mi se iste sekunde vratio u glavu: mladić beživotno leži ispod voza, a pored njega Tomina ploča. Pratio me taj prizor svakog dana, ali nekako, kao da je sad potpuno oživeo. Nikada to ne mogu zaboraviti.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Telegraf.rs)
