Meštani Bešenovačkog Prnjavora još nisu zaboravili više od 30 godina, buku, prašinu, tutnjavu kamiona beočinske cementare, ali su zbog „rađanja“ prelepog jezera oprostili rušenje njihovog sela ogromnim površinskim kopom.
Sada na obalama tog jezera, koje nosi naziv Beli kamen, traže spas od vrućina, iako je kupanje na ovom mestu više nego rizično po bezbednost posetilaca.
Ovo jezero nastalo je sasvim slučajno i to na nekadašnjem kopu krečnjaka, gde trenutno kompanija „Lafarž“, koja je preuzela cementaru, izvodi radove rekultivacije kopa koja treba da se završi do 2024. godine. Onda ovo prelepo mesto može da postane pravi turistički biser Fruškogorja. Na ovom jezeru kupanje je uvek bilo zabranjeno, jer nije bilo uređene plaže, spasilaca, kao i sada, a voda je duboka od šest do čak 50 metara, pa je dolazilo i do utapanja kupača.
Međutim, i dok se odvijaju radovi, građani se kupaju ne mareći za svoju bezbednost. Posebna je gužva vikendom, kada na jezeru osveženje potraži i više od 1.000 posetilaca.
Upravo zbog velike zainteresovanosti za ovo mesto, tokom letnjih meseci i vrućina, kompanija „Lafarž“ se u nekoliko navrata obraćala Policijskoj upravi u Sremskoj Mitrovici, obaveštavajući ih o neovlašćenom ulasku u posed u prostor površinskog kopa gde se nalazi jezero.
– „Lafarž“ je prestala sa eksploatacijom ovog površinskog kopa ali i dalje ima obavezu rekultivacije tog prostora i u tu svrhu se svakodnevno kamionima donosi zemljište, pa postoji opasnost da se neko od kupača povredi – navodi se u jednom od brojnih saopštenja ove kompanije upućenom PU Sremska Mitrovica.
O lepoti ovog jezera poslednjih meseci često se može čitati i u drugim medijima, koji su ovo mesto nazvali Sremski Karibi, ali retko ko navodi da nije završena rekultivacija kopa, te da jezero za kupače u letnjim danima predstavlja izazov, ali i ozbiljnu pretnju, jer se kupaju na svoju odgovornost.
Zbog sve većeg broja posetilaca, mnogi su videli i mogućnost da zarade. Tako iznajmljuju ležaljke, prodaju piće, za što se računi naravno ne izdaju. Tako za dve ležaljke i suncobran ovde se traži 1.000 dinara. Svake godine dolaskom toplih dana, kupača je na jezeru sve više, ali je očigledno da niko ne kontroliše šta se dešava na ovom kopu, jer da je tako i slika bi bila sasvim drugačija.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(S. Kostić)
Kako privatna firma ima pravo na javno dobro i to u nacionalnom parku? Kao prvo ko je dao dozvolu za tako stetne radove po zivotnu sredinu? Treba svi da se pobune i da se oduzme od cementare. A ako neko otvori bilo sta tu treba udariti porez 900% jer ocigledno ima debelu vezu u politici. Neka neko iznese i javnost koliko njiva i hrane otruju onom prasinom prilikom vadjenja rude. Kukuruz 5 km oko trenutnog nalazista pod prasinom od te rude. Sve mi to kroz ishranu unosimo.