Nekada imamo novca da kupimo samo jedan hleb, i tada kada ga imamo podelimo ga. Još samo njega delimo, a mnogo češće legnemo uveče gladni, jer nemamo šta da jedemo. Došli smo na ivicu ambisa, tražimo rešenje, a strahujemo i plašimo se da nam nema pomoći.
Ovako govori Radoslav Radanac (46) koji sa majkom Ankom (70) živi u Platičevu nadomak Rume. Bojažljivo, sa strahom od neizvesne sudbine i gotovo opipljivom strepnjom u glasu, priča nam i da nemaju više nikoga od rodbine, da su ostali sami, da nemaju stalna primanja, pa sada prodaju stvari iz kuće kako bi mogli da dočekaju sutra. A komšije su ih, veli, odavno otpisale, ne otvaraju im kapiju, ne pitaju ih ni kako su…
Porodica Radanac se ratnih devedesetih godina prošlog veka doselila iz Velikog Poganca, Opština Rasinja u Hrvatskoj. Tih godina menjali su kuću i zemlju sa jednom hrvatskom porodicom, da bi bili sa Srbima, sa svojim narodom.
– Moj otac Dušan već se bavio zemljoradnjom, i mada smo tamo imali 17 jutara zemlje ovde smo dobili devet i po. Dok nije dobio moždani udar sve je bilo dobro, a onda smo svaki dinar izdvajali za njegovo lečenje. Trajalo je to osam godina i onda je preminuo – priča Radoslav i dodaje da su vrlo brzo posle oca Dušana preminuli i njegovi roditelji, ali i baba i deda po majci su svi došli sa njima u Srem.
Nastajala je kriza, a da bi je premostili, prodali su prvo priključne mašine. Međutim, za obrađivanje zemlje koja im je ostala i setvu, seljani su im tražili i mnogo više od realnog, od cene koju su tražili drugim seljanima. Počeli su da su „tonu“. Zato su, kako tvrdi, rešili da prodaju i zemlju.
– I tu su nam isplaćivali u nekoliko rata. Daju nam prvo nekoliko stotina evra uz izgovor: „Dosta vam je sada toliko“, pa smo ostatak čekali i po godinu i više dana. Sve smo računali doći će bolja vremena, zaposliću se, pa ćemo imati stalna primanja u kući. Od 2015. godine šaljem si-vi na razne adrese, ali od posla još ništa iako sam završio pravno-birotehničku školu – očajan, govori nam Radoslav koji brine za majku jer je i ona sada bolesna.
Dobrotu i slabost porodice Radanac, mnogi su zlonamerno iskoristili, smatra sekretar Mesne zajednice Platičevo Marko Pantović. On je, kako nam je rekao, dobro upoznat sa problemima kroz koje prolaze majka i sin.
– Dok je Dušan bio živ, oni su bili jedna imućna, vredna, radna porodica, prava domaćinska. Kada su počeli da prodaju imovinu, mnogi su to uzimali za mali novac, niko nije imao obzira da su ljudi u nevolji, da im treba pomoć – kaže Pantović ne skrivajući nadu da će Radancima ubrzo stići rešenje da su korisnici socijalne pomoći, nakon što je o uslovima u kojima žive obavešten Centar za socijalni rad u Rumi.
Radosalva i Anku sada brine i dug za struju koji u ovom trenutku iznosi 53.000 dinara. Iako su im u kući su potrošači samo dve sijalice, strahuju da ne ostanu i bez osvetljenja.
– Prošla je druga zima, a nijednom nismo založili vatru da se ogrejemo, jer nemamo šta da ložimo. Ne grejemo se ni na struju, nemamo zamrzivač, frižider, u kući pola instalacija je pregorelo, treba da se menja – priča Radoslav.
Porodici Radanac, svaka vrsta pomoći bi dobro došla, od hrane, garderobe, sredstava za ličnu higijenu, do posteljine… Svi oni koji žele da im pomognu, namirnice i odeću mogu da im pošalju na adresu „Vuka Karadžića“ 33, 22420 Platičevo.
(Smiljka Kostić)
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
-Dok je Dušan bio živ bila je to jedna domaćinska porodica –
A zašto sin nije nastavio da gazduje domaćinski nego je počeo da rasprodaje?