Iskustvo nas je naučilo da pri kupovini stana treba biti vrlo oprezan. Treba detaljno pregledati sve papire i imati uvid u Katastar. Prema slučaju porodice Pavićević, ne treba zaboraviti ni proveriti da li stan postoji u Agenciji za privredne registre…
Naime, dve godine posle kupovine stana, na vratima se pojavilo obaveštenje javnog izvršitelja i šok za vlasnika posle čitanja.
„Shvatili smo da se na našoj privatnoj adresi postoji preduzeće„, kaže vlasnica stana Stanka Pavićević. U katastru čist stan prilikom kupovine, ali da je još sedište firme nekoliko godina porodica je saznala uvidom u Agenciji za privredne registre.
„Rečeno mi je da postoji zakon koji to dozvoljava, ali i da postoji jedna tačka u tom zakonu gde se za to odgovara tri do pet godina. Nikada nisam saznala kojim metodama da iskoristim tu tačku„, navodi Pavićevićeva.
Kad registruje firmu, osnivač prijavljuje i sedište, odgovara za tačnost podataka bez dokaza o adresi sedišta, odgovorila nam je Agencija. Međutim, prema poreskim propisima, vlasnik je dužan da prijavi podatke o poslovnim prostorijama, da bude dostupan, a ako to nije, može da mu se privremeno oduzime PIB, ali ako izmiruje porez, nema ponekad ni provera.
Vlasnici stana su tek naknadno saznali podatke o osnivaču i njegovim poslovima sa gradom na drugoj adresi u kojima je ostao dužan 100.000 evra. U potrazi za naplatom ili imovinom, grad je angažovao izvršitelje, a gde će najpre nego u sedište. Dolazili su nekoliko puta razni i uvek su bili iznenađeni što ovde nema ništa od tražene firme, ali ostaje strah.
Prema rečima javnog izvršitelja, ovde se najpre mora skinuti adresa firme i to u Poreskoj upravi opštine. Traži se skidanje PIB-a i pasiviziranje adrese sedišta.
„Uobičajno je da poreska inspekcija izađe na lice mesta i utvrdi prvo da ne postoji istaknuta firma, a zatim da ne postoji ni sedište te firme i automatski oni rade skidanje PIB-a i pasiviziranje adrese„, objašnjava javni izvršiteljka Snežana Petrović.
Druga mogućnost je da se na osnovu podataka iz APR-a podnese krivična prijava protiv odgovornih lica uz zakonske dokaze.
„Sa tim dokazima će se obustaviti svaki postupak izvršenja. Neće dolaziti izvršitelji da plene imovinu, a naročito se neće zavirati u vlasnička prava koja ima„, istiće Petrovićeva.
Stan ne može biti predmet duga, pa prema tome nema ni opasnosti od naknadnih troškova, kaže izvršitelj Snežana Petrović. Osim što tragaju za imovinom, izvršitelji nemaju strogu obavezu osim da poverioca obaveste o zatečenom stanju.
Grad bi, u ovom slučaju, mogao da pronađe drugo sredstvo izvršenja ili da nastavi po starom, pa se posete izvršitelja mogu nastaviti sve dok treća strana ne otkloni sumnje sa svoje imovine.
(Kurir.rs/RTS/Dragan Mišić)
