Leto u Srbiji iz godine u godinu donosi sve više dana sa temperaturama iznad 35 stepeni. Dok većina građana spas traži u klimatizovanim prostorijama ili hladu, hiljade radnika svoje radno vreme provode na građevinama, putevima, njivama, gradilištima i u komunalnim službama, izloženi direktnom suncu i ekstremnoj vrućini. Postavlja se pitanje – da li zakon štiti radnike od rada na visokim temperaturama i da li se ta zaštita zaista primenjuje u praksi?
Za razliku od pojedinih evropskih zemalja koje pri ekstremnim temperaturama uvode zabranu rada na otvorenom u određenim terminima, u Srbiji ne postoji zakonski propisana maksimalna spoljašnja temperatura nakon koje rad mora biti obustavljen. Međutim, to ne znači da poslodavci nemaju obaveze.
Na osnovu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, svaki poslodavac mora da proceni rizike i organizuje posao tako da zaštiti zdravlje zaposlenih. Ministarstvo za rad redovno podseća da se pri temperaturama iznad 36 stepeni, naročito između 11 i 16 časova, rad organizuje tako da se izbegnu najteži fizički poslovi i direktno izlaganje suncu, ukoliko priroda posla to dozvoljava.
Smernice Ministarstva predviđaju niz mera koje mogu značajno smanjiti rizik od toplotnog udara: češće pauze, dovoljne količine vode i bezalkoholnih napitaka, prostor za odmor u hladu, preraspodelu poslova na jutarnje ili večernje sate, češću smenu radnika na najtežim poslovima, ka i obuku zaposlenih da prepoznaju simptome toplotnog udara i dehidratacije.
Na mnogim gradilištima i poljoprivrednim imanjima ove preporuke se zaista primenjuju. Veći izvođači građevinskih radova sve češće pomeraju početak smene na rane jutarnje sate ili prekidaju najteže radove tokom najveće vrućine.
Međutim, u praksi i dalje postoje brojni primeri gde radnici satima rade na direktnom suncu bez dovoljno odmora, rashlađivanja ili adekvatne zaštite. Posebno su ugroženi sezonski radnici, građevinci, putari, komunalci i poljoprivrednici, koji često nemaju mogućnost da sami odluče kada će napraviti pauzu.
Lekari upozoravaju da dugotrajan boravak na visokim temperaturama može izazvati dehidrataciju, iscrpljenost, pad koncentracije, grčeve, pa čak i toplotni udar koji može imati ozbiljne posledice po zdravlje. Takvi uslovi povećavaju i rizik od povreda na radu jer umor i visoka temperatura smanjuju pažnju i sposobnost donošenja brzih odluka.
Ako smatra da poslodavac ne obezbeđuje osnovne uslove za bezbedan rad, zaposleni ima pravo da se obrati licu zaduženom za bezbednost i zdravlje na radu, sindikatu ili Inspekciji rada. Inspekcija može da naloži otklanjanje nepravilnosti ukoliko utvrdi da nisu sprovedene propisane mere zaštite.
Ekstremne temperature više nisu retkost, već postaju deo svakog leta. Zato pitanje rada na otvorenom nije samo pravno, već i ljudsko. Poslodavci imaju obavezu da organizuju posao tako da zaštite zdravlje zaposlenih, dok radnici ne bi smeli da zanemaruju prve simptome iscrpljenosti zbog želje da završe posao.
Jer nijedan rok, gradilište ili dnevnica ne vrede više od ljudskog života.
(SMP)
