Asfaltiranje ulica i međumesnih puteva u Sremskoj Mitrovici i selima koja joj pripadaju trebalo bi da bude vest koju građani dočekuju sa zadovoljstvom. Godinama se upravo loša infrastruktura navodi među problemima koje treba rešavati, a sada se u rekonstrukciju i asfaltiranje ulažu sredstva iz republičkog, ali i iz gradskog budžeta. Ipak, na poslednjoj sednici Skupštine grada čule su se primedbe opozicionih odbornika iz udruženja „Grad za sve nas“. Problem, kako se moglo čuti, nije samo u tome šta se radi, već i kada se radi – odnosno u činjenici da se asfaltiranje odvija uoči izbora, pa se potezi gradske vlasti nazivaju predizbornom propagandom.
I tu se nameće sasvim jednostavno pitanje: šta je trebalo uraditi – ostaviti ulice raskopane zato što se približavaju izbori? Ako se asfaltira – propaganda je. Ako se ne asfaltira – vlast ništa ne radi. Ako se ulaže u selo – verovatno se „kupuju glasovi“. Ako se radi u gradu – opet je predizborni marketing.
Građani, međutim, ne voze po političkim saopštenjima, već po ulicama. Posebno je zanimljivo što su isti oni koji godinama ukazuju na probleme sa infrastrukturom sada spremni da osporavaju ulaganja u infrastrukturu zato što se ona dešavaju u politički osetljivom trenutku.
Naravno, legitimno je pitati koliko radovi koštaju, koje su ulice izabrane, po kojim kriterijumima i da li se novac troši racionalno. Opozicija upravo to i treba da radi. Ali postoji velika razlika između kontrole trošenja novca i kritike samog činjenice da se ulice asfaltiraju. Jer ako je ulica godinama bila problem, ona ne postaje manje problematična zato što su izbori blizu.
Zamislimo obrnutu situaciju. Vlast najavi asfaltiranje, ali neko iz opozicije kaže: „Nemojte sada, izbori su, sačekajte nekoliko meseci.“ Da li bi isti ti odbornici tada rekli da je vlast odgovorna i principijelna ili bi je optužili da ništa ne radi?
Politička ironija je upravo u tome što opozicija može doći u situaciju da kritikuje vlast zbog toga što radi ono što je sama godinama tražila. Naravno, izbori ne bi smeli da budu razlog da se bilo koji projekat radi preko reda, mimo procedura ili bez opravdanja. Ali isto tako, približavanje izbora ne može biti razlog da se zaustave radovi koji su potrebni građanima. Ako je asfaltiranje dobro za građane, zašto bi bilo loše samo zato što se dešava pred izbore?
Uostalom, građani će sami proceniti da li je reč o propagandi ili stvarnom poslu. Oni će najbolje videti razliku između političkog obećanja i novog asfalta pod svojim točkovima. A opoziciji iz udruženja „Grad za sve nas“ ostaje jedno neprijatno pitanje: ako ste do juče kritikovali vlast zbog loše infrastrukture, zbog čega vam danas smeta kada se ta infrastruktura popravlja?
Možda bi najpošteniji stav bio jednostavan: kritikovati ono što je loše, pohvaliti ono što je dobro – i pustiti građane da na izborima odluče kome veruju. Jer asfalt, za razliku od političke propagande, ostaje na ulici i posle izbora.
(M. Milivojević)
