SPOMENICI UMESTO FABRIKA: Veselje zaludnih ljudi

1
1605

Proteklu godinu u Mitrovici je, u dobroj meri, obeležila rasprava o predlozima za spomenike koje bi, po mišljenju pojedinaca i neformalnih grupa, trebalo podignuti. Ponekad su ti tonovi bili i uvredljivog karaktera, ali kako sada, nakon svega, stoje stvari – od svih predloženih spomenika i obeležja neće biti ništa.

jusaPažnju javnosti prvo je uzburkao predlog Slobodana Simića i anonimusa koji su se sakrili iza njega, da se podigne spomenik ovdašnjem prosjaku Jusi, i to na centralnom gradskom trgu. Taj predlog je žestoko usplamsao javnost i podelio Mitrovčane na one koji ga podržavaju, želeći da na taj način odaju počast svedoku jednog vremena, dok su drugi predlog smatrali uvredljivim kako za grad sa milenijumskom istorijom, tako i za sve čestite, radne i poštene građane koji su živeli od znoja lica svog, a ne od parazitiranja na tuđoj grbači.

Bez obzira na pomenuta protivljenja, počeli su se skupljati i dobrovoljni prilozi u ovu namenu.

Treba napomenuti da je Gradska uprava za urbanizam, u međuvremenu, donela odluku da Jusinom spomeniku nema mesta u Mitrovici, što je svakako ugušilo entuzijazam društvu oko Slobodana Simića, naročito i zbog toga što su sinovci Šefka Alimanovića – Juse, koji su trenutno na radu u inostranstvu, listom se izjasnili protiv njegovog podizanja.

Pa ne voli valjda Simić više Jusu od njegovih najbližih!

Poznavaoci prilika kažu da je izvesna suma novca data na čuvanje Slobodanu Simiću, ali sada kad je posve jasno da je podizanje spomenika propala stvar, pomenuti Simić se ne oglašava u vezi sa sudbinom novca njemu datom na staranje.

Nakon toga, Jelena Besermenji aktivista lokalne ispostave Crvenog krsta, predložila je da se legendarnom Vasi Kasapskom, Ginisovom rekorderu po broju dobrovoljnih davanja krvi, ili uradi spomenik, ili barem po njemu nazove neka od gradskih ulica. Za razliku od predhodnog ovaj predlog je gotovo jednoglasno prihvaćen, i on je trenutno u predvorju Gradske skupštine koja bi trebala da da odobrenje za promenu naziva neke od predstojećih ulica, što se pokazalo kao neuporedivo jeftinije rešenje nego dizanje spomenika Vasi u čast.

Grupa ljudi okupljenih oko Udruženja „Rusija“ predložila je da se autoru Kamenog cveta (fontane u gradskom parku) Irini Nepokojojljčickajoj uradi postament u neposrednoj okolini, što je Gradska uprava za urbanizam prihvatila i ovaj predlog bi, kako navide inicijatori, trebalo da bude realizovan ove godine.

Nekoliko Mitrovčana, ljubitelja pesama koje je ispevao Aleksandar Dejanović predložila je da se i njemu podigne obeležje, što je doduše izazavalo javnu podršku, no na tome se i završilo, tako da i od ovog predloga za sada nema ništa.

U gradu u kojem je nezaposlenost gotovo petocifrena, u kojoj je u proteklih 15 godina ugašeno par desetina fabrika, očigledno da je besposlenost učinila svoje, pa se svi ovi predlozi čine kao zaludno uveseljavanje palanke, željne nekog dešavanja.

Bez Jusinog spomenika izgleda da je i oduševljenje većine ostalih splasnulo, što neumitno dovodi do zaključka da su svi pomenuti predlozi bili samo reakcija širokih gradskih slojeva na provokaciju izazvanu upravo ovakvim predlogom.

Što bi se reklo – svaka luda ima svoje veselje, pa tako i zaludni pojedinci koji bi dizali spomenike, kad im već ništa drugo nije ostalo za dizanje.

 

M. M.

1 COMMENT

  1. Gotivna pljuvačina, i bez obzira na to što je Jusa poznatiji nego što će autor teksta ikad biti, slažem se da je sve to palanačka šarada. Međutim, vidim da nikom ne smeta spomenik svinji i psu, što stvarno ne liči na neku drevnu rimsku prestonicu, već više na egipatsko selo od pre 5.000 godina…

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here