STRAVIČNO! Trener karatea (40) pretukao 11-godišnjeg učenika u školskom dvorištu

3
4814

Početkom septembra, u Čalmi se dogodio slučaj nasilja nad maloletnikom u kojem je trener Karate kluba „Fruškogorac“ Milenko Vlajković (40), pretukao 11-godišnjeg O. V. tokom treninga na sportskom terenu lokalne Osnovne škole “Sveti Sava”. Događaj je prijavljen Policijskoj upravi i službenici policije su načinili zapisnik.

Posetili smo dom O. V. (11) u Čalmi i razgovarali sa njegovom majkom Jelenom. Ona kaže, tokom razgovora da su službenici policije priveli pomenutog trenera, da je on u stanici dao izjavu i da je nakon toga pušten. Kako joj je saopšteno, Javno Tužilaštvo nije obavešteno o događaju, te je u strahu da se ceo slučaj ne zataška, odlučila da pokrene privatnu tužbu protiv nasilnika.

Nije dobio ni zabranu prilaska, pa se ja sada plašim da nam se ne osveti jer sam samohrana majka sa dvoje maloletne dece. Ne znam razlog premlaćivanja, a dete je, posle svega, istraumirano, pa ga vodim kod psihologa.”

Iživljavanje nad detetom je trajalo desetak minuta, kaže Jelena, i to u prisustvu ostale dece koja od straha nisu smela ni da se pomere, a kamoli da pomognu drugu.

Dobio sam preko deset šamara, zatim me naterao da stegnem pesnicu i sam sebe udaram u lice. Posle me je bacao po tribinama tribinama i pretio da će mi polomiti i ruke i noge.”- kaže O. V. (11), dodajući: “Izašle su mi modrice na čelu i na par mesta sam imao povrede na glavi. Bolelo me je i oko!”

O svemu postoji i lekarski nalaz.

O. V. ne zna koji je razlog osim da su on i njegovi drugovi, možda bili malo glasniji, što je iznerviralo trenera Vlajkovića.

Mi, deca iz sela, svaki dan se skupljamo u školskom dvorištu i družimo, jer nemamo drugo mesto za okupljanje. I u petak, dok je trajao čas karatea, bilo je to oko šest uveče, mi smo se na drugoj strani igrališta okupili, nevezano za njih. Pričali smo i šalili se. U jednom trenutku trener je rekao da mu priđem i tada ja počeo da me maltretira pred drugovima.”

Pokušali smo da stupimo u kontakt sa pomenutim trenerom karatea Milenkom Vlajkovićem, ali bez uspeha. Saznali smo da on živi u susednom selu Divoš i da je, po pisanju lokalnih Sremskih novina, rukovodilac Karate kluba “Fruškogorac” u kojem ima oko 50 članova. Kako je svojevremeno izjavio Vlajković, u sastavu njegovog kluba ima i 15 dece iz Čalme, svih uzrasta.

Njegove komšije iz Divoša, koje su u strahu želele da ostanu anonimne, kažu da važi za prgavog čoveka, nestabilnog ponašanja. Ipak, dečakov deda, kada smo ga pitali za mišljenje, naveo je da nije imao nikad nikakav problem sa trenerom Vlajkovićem.

Delovao je kao fin čovek, nisam mogao ni sanjati da će biti tako agresivan prema mom unuku.”

Ono što je u celom slučajno nejasno, odnosi se na zakonski osnov po kojem Vlajković članove kluba trenira u prostoru koji pripada Osnovnoj školi “Sveti Sava”. Očigledno je da će i rukovodstvo ove škole morati da javnosti pruži odgovor da li postoji ugovor sa pomenutim trenerom o ustupanju školskog sportskog terena i, ako postoji, pod kojim uslovima je on načinjen.

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

(Milan Milivojević/ foto: privatna arhiva)

3 COMMENTS

  1. Noc je lek za sve.
    Svaka vrata se nocu najlakse otvaraju, znaju to mnogi sto su mislili da ih vlast ili znacka štiti.

  2. „Ja sam ga učila da stoji i hoda, da pazi šta jede i da zimi obavezno navuče kapu preko ušiju. Vezivala sam mu pertle i tešila ga na tužne scene iz crtanih filmova. Ja sam mu objasnila razliku između svetle i tamne strane sveta i čoveka, ja sam ga čuvala i razmazila, ja sam mu branila i popuštala.
    Ja!
    Nisam spavala noćima čekajući da spadnu temperature, bacila gomilu para na igračke samo da ga vidim radosnog, osećala krivicu kad ga suviše pritiskam ili mu ostavljam previše prostora, trčala u vrtiće, boravke, na otvorena vrata, naučila da spremam i mesim, promenila sto omekšivača da nađem onaj jedan na koji nije alergičan…Ja sam ta kojoj nikakav uspeh nije vredan ni pola njegovog uzdaha. Ja sam ta koja plače kad njega boli i koja guta knedle kada je radostan, samo da ne zaplače i bude sama sebi smešna.
    Ja!

    Zato neka te ne čudi što ću ista ja, bez imalo empatije i žaljenja oko da ti popijem ako ga samo popreko pogledaš! Od života ti napraviti pakao ako ga povrediš rečju i ganjati te do kraja sveta ako ga povrediš delom.
    Ako ti ne odgovara, preskoči ga. Ako ti se ne sviđa, ne gledaj ga i ne slušaj ga. Ako ti treba vreća za boks, udri u svoj razlog, ne u moje dete.
    Njega nećeš tući, ni u pojam ni u naletu besa i nemoći.
    Moraćeš prvo preko mene, a ne dao ti Bog da se nađeš na putu majci koja brani svoje dete.
    Bez empatije i žaljenja, bez hrišćanskih, islamskih, budističkih, indijanskih, judaističkih načela praštanja, bez imalo pardona, pitanja i molbi, ruke ću da ti polomim na bezbroj mesta ako samo pokažeš prstom na njega!
    Pa nek si vršnjak-nasilnik, komšija iz susedne zgrade, rođak, ortak, učitelj, slučajni prolaznik ili običan kreten.
    Ne sili se da si jači jer nema jače sile od majke koja brani svoje dete.“

    Tekst: Jelena Milenković Mladenović

  3. Bravo za trenera, junaka. Ima li taj decko i ako je majka samohrana oca? Jos tuznije ako je dete siroce. Tuci bilo koga a kamoli dete od 11 godina, sramota. Verujem da je mogao samo da ih opomene da smetaju njegovom „casu“ kako bi svaki normalan covek mozda uradio i deca bi verovatno bila tisa ili bi otisli sa igraliste–gde inace smeju da se igraju. Ovaj „karate trener“ je ocigledno isfrustriran necim pa se izivljavao na detetu. Privatna tuzba, dobar advokat, nakon vaseg teksta verujem da ce i drugi internet mediji preneti ovu vest 🙂

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here