UNUTRAŠNJI SAMOGOVOR: Dobar saveznik ili strog kritičar?

0
1872

Da li razgovarate sa sobom? Koliko često se obraćate sebi? Da li se to dešava samo u situacijama kada nešto pogrešno uradite ili ste skloni da sebi odate priznanje, uputite pohvalu za ostvareni dobar rezultat?

Po pitanju unutrašnjeg samogovora ljudi se razlikuju, pa tako neki sebe oštro kritikuju, drugi su skloni da se i bezrazložno ponekad hvale, dok ima i onih koji se sebi nikada ne obraćaju.

Ovaj vid komunikacije sa samim sobom podrazumeva da dva dela naše ličnosti medjusobno komuniciraju. Najčešće se radi o tome da jedan deo preuzima aktivnu ulogu, dok drugi pasivno sluša upućene mu komentare. Pretežno su to konstatacije  na sopstveni račun koje sadrže degradirajuće i negativno konotirane poruke tipa: „Glupane“, „Nesposobnjakoviću“, „Idiote“….

Ovakve konstatacije nisu nevažne jer one upravo oslikavaju kakav odnos osoba ima prema sebi. Ukoliko je taj odnos obezvređujući i pun negativnih etiketa, osoba ne ceni sebe i samim tim otpisuje vlastitu vrednost koju uglavnom procenjuje kroz vlastita postignuća i postignute uspehe, tj neuspehe. Taj negativni unutrašnji samogovor odraz je nedostatka samopoštovanja. Takva osoba sebe ne posmatra kao vredno ljudsko biće. Nedozvoljavajući sebi  pravo na grešku, ona vidi samo svoja pogrešna ponašanja koja koristi kao potvrdu da ništa ne vredi i da ništa ne ume da uradi.

Negativni samogovor osoba može promeniti tako što će pored svojih pogrešnih postupaka uviđati i one u kojima je postupila ispravno i tako sebi davati pozitivnu povratnu informaciju. Ovo ne znači da će kritika na svoj račun izostati jer konstruktivna kritika je važna zbog ispravljanja pogrešnih postupaka, ali će upražnjavanje realističnijeg kritikovanja dovesti do zdravijeg  samogovora koji doprinosi razvoju ličnosti.

Pored konstatacija samogovor je ponekad formulisan i kroz pitanja koja osoba sebi upućuje. To se najčešće dešava u stresnim situacijama kada je potrebno pronaći rešenje za istu. Ova pitanja podstiču razmišljanje i pronalaženje najboljeg ishoda.

Pored svrsishodnih pitanja, često se desi da pitanja poput: „Šta će drugi misliti o meni dok budem izlagao svoj izvestaj?“, „Šta ako ne uspem da se snađem?“ okupiraju osobu.  Ovakva pitanja posledično dovode do toga de se osoba oseća loše. Najčešća posledica ovakvog samogovora su osećnje anksioznosti, potištenosti… Rezultat ovakvih osećanja ne može biti zadovoljavajući za osobu i dovodi najčešće  do neuspeha jer ukoliko se ovo dešava često, osoba ima sve manje samopouzdanja i tako najčešće odustaje od situacija u kojima treba da postigne bilo kakav rezultat.

Unutrašnji samogovor je veoma važan. On može biti dobar saveznik u pronalaženju rešenja za problemske situacije u kojima se nadjemo jer razmatranjem opcija koje su na raspolaganju osoba može sama sa sobom doći do najboljeg rešenja. Takodje, kada je formulisan kao konstatacija on daje direktnu povratnu informaciju ko smo i koliko vredimo, ukoliko se oslanja na ranija postignuća ili iskusto.

Iz tog razloga nemojte biti oštri prema sebi, sagledajte sebe realistično i ne zaboravite da budete negujući do mere koja vam prija.

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

Jelena Dragičević Berat,
TA psihoterapeut
Kontakt: savetpsihologa@gmail.com
kontakt telefon: 065 3030120

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here