ZDRAVLJE NA USTA ULAZI: Šta su dijetalna vlakna?

0
1834

Šta su dijetalna vlakna? To su sastavni delovi biljnih ćelija koji u organizmu ne podležu procesu varenja u tankom crevu, a u debelom crevu se samo delimično vare pod dejstvom redovno prisutnih bakterija.

PIŠE: Snežana Simić, nutricionista – dijetetičar

Rezultati mnogih naučnih istraživanja ukazuju da je ishrana sa malim unosom biljnih vlakana udružena sa gojaznošću, bolestima srca i krvnih sudova, dijabetesom i rakom debelog creva. Na osnovu rastvorljivosti u vodi, biljna vlakna se dele na one koji se rastvaraju u vodi i one koje se ne rastvaraju. Vlakna koja se ne rastvaraju u vodi imaju veliku ulogu u prevenciji digestivnig poremećaja.

Koja su najpoznatija biljna vlakna? Celuloza je najrasprostanjenije dijetalno vlakno i nalazi se u ćelijskom zidu biljaka. U tankom crevu, celuloza se ne može svariti, međutim u debelom crevu se pod dejstvom mikroorganizama razgrađuje oko 40% celuloze. Celuloza ima sposobnost vezivanja vode pri čemu dolazi do bubrenja vlakana. Upijajući vodu, celuloza nabubri i tako povećava masu stolice.Na taj način podstiče crevnu peristaltiku i povećava brzinu prolaska crevnog sadržaja. Takođe podstiče izlučivanje toksičnih materija iz organizma. Dobri izvori celuloze su: mekinje, integralne žitarice, pahuljice, pasulj, boranija, mladi grašak, brokoli.

Hemiceluloza se javlja kao pratilac celuloze i ima veliku moć vezivanja vode. Uglavnom se nalazi u integralnim žitaricama i sirovom voću i povrću.

Još jedna bitna dijetalna vlakna su pektini. Karakteristično za pektine je da mogu da formiraju gel. Glavni izvori pektina su citrusno voće, jabuke, borovnice, jagode i korenasto povrće. Pektini imaju veliku sposobnost zadržavanja vode i vezuju za sebe žučne kiseline i na taj način snižavaju nivo holesterola. Takođe donekle sprečavaju apsorpciju šećera posle obroka i zbog toga su veoma važni u isgrani dijabetičara.

Koliko je potrebno uneti biljnih vlakana u toku dana? Dnevne potrebe zavise od uzrasta, pola i zdravstvenog stanja čoveka. Za zdravu odraslu osobu je dovoljno da unese oko 22 g dijetalnih vlakana. Veći unos se preporučuje osobama sa dijabetesom, hiperlipoproteinemijom i opstipacijom.

Veoma je bitno da se u vašem jelovniku nalaze namirnice koje sadrže biljna vlakna, kako biste održali dobro zdravlje, ali i preventivno kako ne bi došlo do pojave nekih oboljenja. Međutim ni sa dijetalnim vlaknima ne treba preterivati jer mogu nepovoljno da utiču na organizam ako se unose u velikim količinama i zbog toga se treba držati dnevnih preporuka.

Snežana Simić,
nutricionista – dijetetičar
Kontakt: simicsnezana022@hotmail.rs
kontakt telefon: 060 1403050

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here