Značajan deo populacije doživljava tegobe digestivnog trakta, a među najčešćim stanjima koja utiču na kvalitet svakodnevnog života je hijatus hernija, poznatija kao želudačna kila.
Iako uglavnom ne predstavlja direktnu pretnju po život, ovo stanje može biti praćeno nizom neprijatnih simptoma, poput žgaravice i hroničnih digestivnih problema, ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mere lečenja i ne promene određene životne navike.
Definisanje želudačne kile
Želudačna kila nastaje kada se deo želuca, pod određenim uslovima, iz trbušne duplje premesti u grudni koš, prolazeći kroz otvor na dijafragmi koji se naziva hijatus. Dijafragma je mišićna pregrada koja u normalnim okolnostima razdvaja organe grudnog koša, kao što su pluća i srce, od organa trbušne duplje, uključujući jetru, želudac i creva.
U situacijama kada dođe do slabljenja mišićnog tkiva dijafragme ili kada se pritisak u trbušnoj duplji poveća, gornji deo želuca može proći kroz hijatus i zauzeti neprirodan položaj unutar grudnog koša. Postoje dva osnovna tipa želudačne kile.
Klizajuću hijatus herniju karakteriše pomeranje spoja između jednjaka i želuca iz trbušne u grudnu duplju, i ona predstavlja najzastupljeniji tip. Kod paraezofagealne hijatus hernije, s druge strane, spoj jednjaka i želuca ostaje na svom mestu, ali deo želuca prolazi kroz hijatus i pozicionira se uz jednjak, što nosi veći rizik od ozbiljnih komplikacija poput uklještenja i krvarenja, iako se ređe javlja.
Uzroci nastanka i faktori rizika
Na nastanak želudačne kile najčešće utiču slabljenje mišićnog zida dijafragme i povišeni pritisak unutar trbušne duplje. Međutim, postoji i niz drugih specifičnih faktora koji mogu doprineti razvoju ovog stanja.
Genetska predispozicija je jedan od njih; ukoliko je u porodici već zabeleženo prisustvo hijatus hernije, verovatnoća za njen nastanak kod drugih članova je veća. Starenje je prirodan proces koji dovodi do smanjenja elastičnosti mišića, pa tako i dijafragme, što može olakšati proširenje hijatusa i prolazak dela želuca.
I prekomerna telesna težina stvara hronično povišen pritisak na dijafragmu i želudac, što može pogodovati pojavi hijatus hernije.Osim toga, i uporan, dugotrajan kašalj ili kijanje, karakteristični za pušače ili osobe sa hroničnim respiratornim oboljenjima, mogu vremenom oslabiti mišiće dijafragme.
Fizička aktivnost koja podrazumeva podizanje teškog tereta dovodi do naglog skoka pritiska unutar trbušne duplje, što može doprineti nastanku ili pogoršanju već postojeće hernije. Konačno, i trudnoća, usled uvećanja materice, dovodi do povećanog pritiska na organe trbušne duplje, te tako može ubrzati razvoj hijatus hernije.
Povezanost želudačne kile i digestivnih tegoba
Usled izmenjenog anatomskog položaja želuca u stanju hijatus hernije, olakšano je vraćanje želudačnog sadržaja u jednjak. Ovo stanje, poznato kao gastroezofagealni refluks, može biti praćeno nizom simptoma koji narušavaju kvalitet života, uključujući žgaravicu, podrigivanje, bolove u grudnom košu i neprijatan zadah.
Dugotrajna izloženost jednjaka kiselom sadržaju može dovesti do oštećenja sluznice, što stvara predispoziciju za razvoj upale jednjaka, odnosno ezofagitisa, ali i drugih, ozbiljnijih komplikacija. Osim refluksa, hijatus hernija može uticati i na druge aspekte normalnog funkcionisanja sistema za varenje. Pacijenti se neretko žale na osećaj nadutosti i brze sitosti, čak i nakon unosa male količine hrane, zatim na mučninu, bol u trbuhu, kao i na probleme sa gutanjem, posebno ukoliko hernija vrši pritisak na jednjak ili ukoliko je prisutna upala.
Simptomi i dijagnostičke procedure
Simptomi koji prate hijatus herniju mogu varirati od blagih do veoma izraženih. Među najčešćim manifestacijama su žgaravica, koja se može javljati povremeno, recimo nakon obilnih obroka, ili pak poprimiti hroničan tok, i vraćanje želudačne kiseline u jednjak, koje je praćeno podrigivanjem i osećajem gorčine u ustima. Pored toga, može se javiti bol ili nelagodnost u predelu grudi, koji se ponekad širi ka leđima, ramenima ili vratu, što može otežati razlikovanje ovog stanja od srčanih oboljenja.
U nekim slučajevima, naročito kod paraezofagealne hijatus hernije, može doći do pojave mučnine i povraćanja usled otežanog prolaska hrane. Poteškoće pri gutanju su ređi simptom, ali se mogu javiti ukoliko je kila velikih dimenzija ili ukoliko dođe do razvoja komplikacija.
U cilju potvrde dijagnoze, koriste se različite dijagnostičke metode. Gastroskopija omogućava direktan uvid u stanje sluznice jednjaka, želuca i spoja između njih. Radiografija sa barijumskim kontrastom daje jasan prikaz položaja želuca i prisustva hernije, naročito kod paraezofagealnih formi. Za procenu intenziteta refluksa, koristi se merenje kiselosti unutar jednjaka tokom 24 sata, dok se manometrija jednjaka primenjuje za ispitivanje funkcije mišića jednjaka i donjeg ezofagealnog sfinktera.
Pristupi u lečenju
Terapijski pristup hijatus herniji zavisi od niza faktora, uključujući intenzitet simptoma, veličinu same hernije, kao i prisustvo ili odsustvo komplikacija. U situacijama kada je klinička slika blaža, obično se pristupa konzervativnom načinu lečenja, dok se u težim slučajevima razmatra i hirurška intervencija.
Konzervativni tretman obuhvata primenu lekova koji redukuju lučenje želudačne kiseline. Tu bi spadali inhibitori protonske pumpe i H2-blokatori, kojima se ublažava žgaravica i smanjuje upala jednjaka. Takođe i primena antacida koji neutrališu kiselinu i pružaju brzo, ali kratkotrajno olakšanje simptoma. Značajnu ulogu u kontroli simptoma imaju i promene u načinu života, kao što su gubitak viška kilograma, prestanak pušenja i izbegavanje namirnica koje mogu provocirati ili pogoršati refluks, poput masne i začinjene hrane, kofeina, gaziranih napitaka i alkohola.
Ukoliko su prisutni izraženi simptomi, velika paraezofagealna kila ili komplikacije poput krvarenja, uklještenja želuca i teškog ezofagitisa, razmatra se hirurški tretman. Najčešće izvođena operacija je fundoplikacija, kojom se gornji deo želuca obavija oko donjeg dela jednjaka u cilju jačanja donjeg ezofagealnog sfinktera i prevencije refluksa. U savremenoj medicini, prednost se daje laparoskopskoj metodi, koja je manje invazivna i podrazumeva kraći postoperativni oporavak. Ipak, važno je napomenuti da svaka hirurška intervencija nosi određene rizike, te je pre donošenja odluke o operaciji neophodno obaviti sve potrebne preglede i konsultacije sa specijalistom.
Značaj modifikacije ishrane i životnih navika
Pored medikamentozne terapije i eventualnog hirurškog lečenja, ključnu ulogu u kontroli simptoma hijatus hernije ima i prilagođavanje režima ishrane, kao i usvajanje zdravih životnih navika. Umesto konzumiranja tri velika obroka, preporučuje se raspoređivanje unosa hrane na pet do šest manjih obroka tokom dana. Na taj način se smanjuje pritisak na želudac i rizik od vraćanja kiseline u jednjak.
Takođe, ne bi trebalo jesti bar dva do tri sata pre odlaska na spavanje, jer ležeći položaj sa punim stomakom podstiče refluks. Spavanje u blago uzdignutom položaju, uz pomoć dodatnih jastuka, može doprineti smanjenju vraćanja kiseline. Preporučuje se i restrikcija određenih namirnica koje mogu pogoršati simptome refluksa i žgaravice, kao što su pržena hrana, ljuti začini, čokolada, kafa, citrusno voće i gazirana pića.
Redovna, ali umerena fizička aktivnost je poželjna, naročito u cilju regulisanja telesne mase, s tim što treba izbegavati naporne vežbe koje mogu povećati pritisak unutar trbuha, poput dizanja tegova. Čak i mali gubitak viška kilograma može značajno smanjiti pritisak na dijafragmu i time ublažiti simptome. Preporučuje se i nošenje komotnije odeće, budući da uske pantalone, kaiševi i korseti mogu povećati pritisak u abdomenu i pogoršati žgaravicu.
Upotreba suplemenata i prirodnih metoda za ublažavanje tegoba
Pojedini pacijenti izveštavaju o olakšanju simptoma nakon primene određenih prirodnih ili alternativnih metoda, ali se pre njihove upotrebe neophodno konsultovati sa lekarom. Na primer, čaj od kamilice ili đumbira može doprineti smirivanju iritiranog želuca i ublažavanju simptoma. Sok Aloe vere se ponekad koristi za ublažavanje žgaravice, ali je potreban oprez i pridržavanje uputstava proizvođača.
Upotreba probiotika može biti korisna za održavanje zdrave crevne flore i smanjenje nadutosti i gasova. Važno je naglasiti da se prirodni preparati i dodaci ishrani moraju koristiti uz oprez i uz prethodni dogovor sa lekarom, jer ne postoje univerzalni lekoviti suplementi koji mogu eliminisati hijatus herniju, već samo mogu doprineti poboljšanju opšteg stanja digestivnog sistema.
Nameštanje želuca
Manuelna manipulacija abdomena, poznata i kao „nameštanje želuca“, sve češće se promoviše kao vid terapije za stanja poput želudačne kile i hroničnih digestivnih tegoba.
Zagovornici ove metode tvrde da ona može doneti brojne benefite. Oni navode da bi primena blagog pritiska na abdomen mogla da dovede do smanjenja simptoma poput žgaravice, bolova i opšte nelagodnosti u predelu stomaka, jer se time želudac vraća u anatomski ispravniji položaj.
Procedura je neinvazivna, nameštanje želuca vrši iskusni terapeut, bez potrebe za hirurškom intervencijom ili upotrebom lekova koji mogu imati neželjene efekte. Još jedna prednost je i pristupačnost ovog tretmana, s obzirom na to da ga mogu sprovoditi obučeni terapeuti.
U svakom slučaju, pre nego što se odluči za ovakav vid tretmana, preporuka je da pacijent treba prvo zatraži mišljenje i savet gastroenterologa.
Uticaj psiholoških faktora i značaj kontrole stresa
Iako se hijatus hernija primarno posmatra kao fiziološko stanje, ne treba zanemariti ni uticaj psiholoških faktora. Poznato je da stres, anksioznost i negativne emocije mogu uticati na pojačano lučenje želudačne kiseline i pogoršanje simptoma refluksa. Neretko se dešava da osobe sa hijatus hernijom uđu u začarani krug, gde tegobe koje osećaju izazivaju nervozu i strah, a stres dalje pogoršava simptome žgaravice i bola.
Upravo iz tog razloga, u savremenom pristupu lečenju digestivnih tegoba, sve veći značaj se pridaje tehnikama za upravljanje stresom. U tom smislu, od pomoći mogu biti vežbe disanja i relaksacije, poput dijafragmalnog disanja, joge ili meditacije, koje mogu dovesti do smanjenja tenzije i umirenja rada želuca.
Razgovor sa psihoterapeutom može pomoći u razumevanju emocionalnih okidača i razvijanju zdravijih mehanizama za nošenje sa stresom. Takođe, i redovna fizička aktivnost, poput šetnje ili plivanja, kao i bavljenje hobijem koji opušta, mogu doprineti boljoj kontroli stresa i napetosti.
Komplikacije i situacije koje zahtevaju neodložnu medicinsku pomoć
U najvećem broju slučajeva, hijatus hernija ne dovodi do razvoja ozbiljnih komplikacija. Međutim, postoje određene situacije koje zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju.
Ukoliko dođe do uklještenja želuca, odnosno prekida dotoka krvi u delu želuca koji je ostao zarobljen u hijatusu, može se javiti jak bol u grudima, povraćanje i nemogućnost gutanja. Ovo stanje zahteva neodložan tretman.
Takođe, iritacija i oštećenje sluzokože na mestu hernije može dovesti do krvarenja, koje se manifestuje povraćanjem krvi ili pojavom crne stolice, što takođe iziskuje hitnu medicinsku pomoć.
Hronična upala jednjaka, odnosno teški ezofagitis, može dovesti do suženja jednjaka i otežanog gutanja, što je još jedan od razloga za neodložno obraćanje lekaru. Ukoliko simptomi refluksa postanu učestali i izraženi, i ukoliko ne reaguju na primenu lekova i promene životnih navika, neophodan je detaljniji pregled.
Ukoliko se prepoznaju navedeni znaci ili ukoliko dođe do značajnog pogoršanja tegoba, neophodno je obratiti se gastroenterologu ili hirurgu koji se bavi problemima digestivnog trakta. Pravovremena dijagnoza i adekvatan tretman su od presudnog značaja za prevenciju komplikacija i očuvanje kvaliteta života.
Zaključak
Želudačna kila, iako često prolazi bez simptoma ili sa blagim tegobama, može biti uzrok hronične nelagodnosti i značajno narušiti kvalitet svakodnevnog života. Posebno u kombinaciji sa gastroezofagealnim refluksom, zahteva sveobuhvatan pristup koji podrazumeva prepoznavanje simptoma, modifikaciju ishrane i životnih navika, primenu adekvatne terapije, a u nekim slučajevima i razmatranje hirurške intervencije.
Važno je istaći da lečenje hijatus hernije nije usmereno samo na „mehaničko“ ispravljanje anatomskog problema, već i na usvajanje zdravih životnih navika. Kontrola stresa, adekvatna fizička aktivnost i uravnotežena ishrana, uz redovne lekarske kontrole, predstavljaju ključne elemente dugoročne strategije za prevenciju komplikacija i ublažavanje postojećih simptoma. Rano prepoznavanje i adekvatan tretman predstavljaju najbolji put ka uspešnom rešavanju tegoba i očuvanju zdravlja digestivnog sistema.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Srbijanka Stanković)
