ANTIOKSIDANSI: Kako deluju i koliko su nam potrebni?

0
1595

Antioksidansi se često pominju kao supstance koje pomažu u održavanju dobrog zdravlja i prevenciji mnogih bolesti. Ove moćne supstance zaustavljaju štetno dejstvo endogenih i egzogenih slobodnih radikala.

PIŠE: Snežana Simić, nutricionista – dijetetičar

Slobodni radikali su molekuli koji mogu da oštete okolne zdrave ćelije. Spoljni faktori koji dovode do nastanka egzogenih radikala su UV zraci, jonizujuće zračenje, pesticidi, izduvni gasovi, duvanski dim.

Endogeni nastaju u organizmu, kao posledica metaboličkih procesa na ćelijskom nivou. Jedan molekul antioksidanasa vezuje samo jedan ili dva molekula slobodnih radikala i zato je potrebna njihova veća koncentracija u organizmu.

Kako antioksidanski neutrališu slobodne radikale?

Slobodni radikali imaju jedan nesparen elektron i zbog toga teže da se spoje sa elektronom zdrave ćelije i tako lančanom reakcijom nastaju novi slobodni radikali. Rezultat je oštećenje zdravih ćelija. Antioksidansi daju svoje slobodne elektrone slobodnim radikalima i tako ih neutrališu.

Kako da obezbedite svom organizmu više antioksidanasa?

Jednostavno je, jedite više svežeg voća i povrća. U antioksidanse se ubrajaju vitamini C i E, vitamin A i njegov provitamin beta karoten. Najvažniji izvori vitamina C su sirovo voće (naročito citrusno i bobičavo voće), sirovo povrće( paradajz, paprika) i samoniklo bilje(šipak, bokvica, maslačak). Izvori vitamina E su orasi, bademi, kikiriki, zelena salata, semenke i njihova ulja, slatki krompir, tuna, skuša, losos, žumance, maslac.

Vitamin A se pretežno nalazi u namirnicama životinjskog porekla, a u namirnicama biljnog porekla nalazi se njegov provitamin beta karoten ( voće i povrće narandžaste, crvene i žute boje). I neki minerali imaju svojstva antioksidanata.

Tu se ubrajaju selen i cink koji se uglavnom nalaze u ribi, mesu, bundevskom i suncokretovom semenu i integralnim žitaricama. Na spisku jedinjenja koji spadaju u antioksidanse se nalaze i Likopen(paradajz), bioflavonoidi( citrusno voće, zeleni čaj), kurkumin(kurkuma, slačica, kukuruz, žuta paprika), kapsaicin( ljuta paprika), fitosteroli( soja, tofu, mahunarke), hlorofil, antocijanini( grožđe, bobičavo voće,cvekla).

Preradom namirnica mnogi prirodni sastojci gube svoju funkciju, naročito pri višim temperaturama i dužom termičkom obradom i zbog toga bi sve namirnice koje se mogu jesti u sirovom stanju, trebalo izbegavati obrađivati.

 

Snežana Simić,
nutricionista – dijetetičar
Kontakt: simicsnezana022@hotmail.rs
kontakt telefon: 060 1403050

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here