Nacionalni park „Fruška gora“, najstariji u Srbiji, koji se u severnom delu Srema prostire na površini od oko 500 kilometara kvadratnih, sam po sebi predstavlja i najveće izletište sa mnoštvom zanimljivih sadržaja. Jer, pored 15 čuvenih, glavnih i veoma popularnih uređenih stecišta ljubitelja boravka u prirodi, ima bar još 100 puta toliko proplanaka i pogodnih mesta na kojima se može razapeti šator, napraviti roštilj…
Gotovo u svakom delu planine, inače najveće lipove šume u Evropi, prošarane krivudavim stazama, nalazi se netaknuta flora i fauna, vidikovci, jezera, vodopadi, vinogradi i planinarski domovi. Posebno bogatstvo „srpske Svete Gore“ su fruškogorski manastiri, njih 40 od kojih je trenutno 18 aktivnih i otvorenih za znatiželjnike koji uživaju u istraživanju prošlosti.
Svakako, jedno od najvećih izletišta je Stražilovo u blizini Sremskih Karlovaca, čuveno po grobu poznatog srpskog pesnika Branka Radičevića. Tu je pored ogromnog, uz potok uređenog prostora za šetnju i rekreaciju, opremljenog klupama i stolovima, takođe i odmaralište „Brankov čardak“ sa restoranom i smeštajem po pristupačnim cenama.
„Letenka“, smeštena u središnjem delu Fruškogorja, mesto je za ljubitelje čistog planinskog vazduha i rekreacije, a „Ciganski logor“, izletište uz Partizanski put kraj sela Manđelos, za uživanje u hladu četinara koji su retki na tom prostoru. U blizini sela Čerević je „Testera“ sa odmaralištem pogodnim za boravak dece i rekreativaca, a sadrži potrebne objekte za smeštaj, nastavu i sportske aktivnosti.
U blizini je i „Andrevlje“, čije je odmaralište rekonstruisano u moderan kongresni centar i turističko-ugostiteljski objekat otvorenog tipa. Veoma posećena je i Bobelikova livada, poznatija pod nazivom Tepsija kao i „Iriški venac“, najpoznatiji putni prevoj i raskrsnica na Fruškoj gori koji je i najviši prevoj u Vojvodini. Brankovac se ističe po predivnom pogledu na Novi Sad, a tu je, pre šest godina otvoren i prvi snoubord park na Fruškoj gori, tako da je Brankovac popularan u svako doba godine.
Zmajevac, na najvišim delovima Fruške gore, i predivnim pogledom na Srem, opremljen je mnogobrojnim klupama i stolovima, a postoje i ozidana ložišta za roštiljanje. Zatim slede Kraljev izvor, Široke ledine…
Za smeštaj ljubitelja boravka u prirodi na Fruškoj gori aktivno je desetak planinarskih domova na Glavici, Zmajevcu, Stražilovu, Osovlju i Popovici. Tu je i dvadesetak paviljona i brvnara na Letenci, Ležimiru, Andrevlju, Testeri i Irigu.
Za zahtevnije goste u Vrdniku pored hotela „Termal“ sa bazenima ima još 38 objekata u privatnom smeštaju. Takođe, tu je i hotel „Norcev“, kao i pet hotela i isto toliko smeštajnih objekata u Sremskim Karlovcima, zatim privatan smeštaj u etno-kućama u Beočinu i Čereviću.
Fruška gora broji i oko 40 vodopada koji nisu baš pristupačni, ali se znaju Šakotinački, Dumbovački, Žiljski, Lazin vir, Dubočaš, Rakovački, Veliki i Mali kestenski vodopad. Ovo doba godine nije baš pogodno za traganje i posetu vodopadima jer su potoci uglavnom presahli, a inače su skriveni i prilaz njima je težak.
Na Fruškoj gori je uređeno i markirano oko 500 kilometara staza, a šetnje po ovoj planini mogu da budu obogaćene i posetama mnogobrojnim manastirima.
Bolji lek za ove sparne dane ne postoji!
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(S. Bajić)
