GLIGORIJE VOZAROVIĆ: U Ležimiru zaboravljen – istorija ga pamti!

1
1829
Gligorije Vozarović

Gligorije Vozarović, zapamćen je u istoriji kao prvi srpski knjižar i izdavač, ali kuća u kojoj je rođen, iako je imala status spomenika kulture, srušena je i nigde u mestu nema oznaka da je baš tu rođen.

Obronci Fruške gore. Ležimir. Rodno mesto Gligorija Vozarovića. Kuća u kojoj je rođen, iako je imala status spomenika kulture, srušena je i nigde u mestu nema oznaka da je baš tu rođen Gligorije Vozarović.

Praunuk Uroš Vozarević kaže da bi on sam finansirao postavljanje spomen-ploče, ali da su mu neophodne dozvole od grada. U Sremskoj Mitrovici kažu – slobodnih ulica za imenovanje trenutno nema, ali postavljanje spomen-obeležja voljni su da razmatraju.

U Sremskoj Mitrovici galerija i biblioteka nose naziv Gligorije Vozarević, ali u njegovom rodnom mestu ni slova o njemu. Možda je zaboravljen u svom selu, ali istorija ga pamti. Upisan je kao prvi srpski knjižar i izdavač. Otvorio je prvu knjižaru u Srbiji i odštampao prvu knjigu na ovim prostorima. I to je tek deo njegovih zasluga.

Istoričar Dejan Ristić kaže da je nedovoljno poznato da je 1832. godine svoju privatnu biblioteku učinio javnom.

Za osam dukata Gligorije Vozarović kupio je parcelu na današnjem Vračaru, tadašnjoj periferiji Beograda. Smatrajući da je pronašao mesto na kome su spaljene mošti Svetog Save, postavio je tu drveni krst. Ipak, istorija je pokazala da mošti nisu spaljene na ovom mestu, ali će u godinama koje dolaze krst postati simbol Vračara.

Istoričar umetnosti u Zavodu za zaštitu spomenika Bojana Ibrajer Gazibara rekao je da je 1847. godine Gligorije podigao drveni krst, prvi javni spomenik u Beogradu, u to vreme to je daleka periferija, tu je bila njegova njiva.

To je bio prvi javni spomenik u Beogradu, to je prvi put da mi znamo za javni spomenik u Beogradu i otvorio je put za javne spomenike u Beogradu“, kaže istoričar umetnosti.

Malo ko zna da je Miloš Obrenović lično izabrao Vozarovića da ukoriči i poveže Sretenjski ustav.

On je to uradio tako dobro da se Sretenjski ustav i dan danas čuva u Arhivu Srbije u istom onom povezu u kome ga je ostavio svima nama Gligorije Vozarović. Radi se o jednoj dinamičnoj, vrlo zanimljivoj ličnosti, nažalost čini mi se dobrim delom zaboravljenom“, naglašava Ristić.

Potomci Vozarevića smatraju da će spomen-tablom ili bilo kojim drugim obeležjem sačuvati od zaborava prvog knjižara, izdavača, najiskusnijeg knjigovesca u Srbiji. Gligorije Vozarović nije malo uradio za istoriju naše zemlje. Zaslužio je mnogo više od spomen-table u Ležimiru, a trenutno nema ni to.

(Sunčica Maksimović/rts/foto: Arhiv)

1 COMMENT

  1. Nije zaboravljen. Tendenciozan naslov. Kuća mu je bila pod zaštitom, nisu dozvoljavali prepravke a nisu davali ni novac za popravku. Srušila se kuća od starosti. Znam jer sam komšija. Pa kada se srušila počeli su da tvrde da to nije bila ta kuća u stvari, već neka druga. Naša posla. Imena ulica su dobili JNA, Sutjeska itd. A škola opet po nekom Avramoviću. Ideologija naravno. Znaju Ležimirci ko je on i šta je bio. To što ga neki tek sada otkrivaju to je druga stvar. Ali to je priča o njima a ne o Ležimircima. Tek šta se ima napisati o manastiru Šišatovac i ljudima koji su tamo živeli, dolazili i kakav su trag u istoriji ostavili, to je tek za knjigu.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here