Ipak nismo toliko uspešni kao što tvrdi vlast

1
1181

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegovi bliski saradnici ovih dana prečesto u javnosti hvale uspehe postignute u ekonomiji. Procenjujući učinke u nekim privrednim oblastima, može se reći da su reforme u pojedinim segmentima zaista uspešno sprovedene. Te procene su u usvojim analizama potvrđivali i stručnjaci Međunarodnog monetarnog fonda, a učinili su to i članovi našeg Fiskalnog saveta, sa prof. Pavlom Petrovićem na čelu.

Ali u istupima čelnika vlasti čini se da ima i neutemeljenih tvrdnji. Jedna od njih se odnosi na rast bruto domaćeg proizvoda. U čestim izjavama predstavnici vlasti tvrde da će Srbija imati najveći rast BDP-a u Evropi ili će biti među tri najuspešnije zemlje.

Šta pokazuju konkretne cifre kad je reč o toj oblasti ekonomije?

Od dolaska na vlast Srpske napredne stranke 2012. godine do danas mi smo kao država za sedam godina povećali BDP 17,3 odsto, dok su svi ostali iz regiona, osim Hrvatske, bili bolji od nas u tom proteklom periodu. U BiH je u tom vremenu BDP povećan 20 odsto, u Albaniji 23, Severnoj Makedoniji i Bugarskoj 22, Crnoj Gori 24, dok je u Rumuniji ukupan rast BDP-a bio više nego dvostruko veći, čak 38,5 odsto.

Po računici predsednika Srbije, premijerke i ministra finansija, mi ćemo vrlo brzo stići i prestići Hrvatsku po visini BDP-a. Po njihovoj tvrdnji, mi smo u prošloj godini zaostajali za komšijama samo 1,3 milijarde dolara, ali ćemo ih zaključno sa 2022. godinom prestići za 3,5 milijardi.

Šta pokazuju podaci Svetske banke?

Prema podacima te finansijske institucije, u prošloj godini BDP Hrvatske je iznosio 60,4 milijarde dolara, dok je naš bio 51,4 milijarde dolara. Dakle, razlika je iznosila devet milijardi ili 15 odsto.

Znači, razlike u brojevima se drastično razlikuju. Šta je tačno?

Ako se oslonimo na podatke Svetske banke, dalja analiza bi pokazala sledeće: samo da bismo dostigli sadašnji nivo komšija, mi bismo u naredne tri godine morali da ostvarujemo prosečan rast BDP-a od pet procenata. Da bismo ih prestigli za pomenuti iznos, rast našeg BDP-a morao bi biti čitavih 20 odsto. To je kalkulacija koja bi nam išla u korist – da mi toliko napredujemo, a da Hrvati stagniraju. Malo je verovatno da nam rast može biti skoro sedam procenata godišnje.

Zašto je ta računica naših čelnika sporna?

Niti mi možemo u ovim kriznim vremenima zbog kovida 19 imati toliki rast, niti je realno da Hrvati stoje u mestu. Po prognozama MMF-a, mi ćemo 2020. imati pad BDP-a minus 1,5 odsto, a u neredne dve se predviđa rast od 5,5 i šest odsto. Hrvati će po tim istim prognozama, ove godine imati pad od devet, a naredne dve godine rast od šest i 4,4 odsto.

Po tim proračunima, Srbija bi u naredne tri godine povećala BDP za 4,2 milijarde, pa bismo mi imali 56,6 milijardi a komšije 60,8 milijardi dolara.

Drugo, ne može se uzimati samo jedan izolovan podatak i iz toga izvlačiti opšti zaključak kao što se to na našoj političkoj sceni čini. Pojedinačna poređenja nam takođe ne idu u prilog. Mi imamo 7.400 dolara BDP-a po stanovniku, dok Hrvati imaju duplo više – 14.840 dolara. Srbija ima oko sedam miliona stanovnika a Hrvatska oko tri miliona manje. Ne treba biti veliki ekonomski stručnjak, pa zaključiti gde se ko nalazi.

Sve ovo navodi na zaključak da nismo toliko uspešni kao što to želi da predstavi aktuelna vlast.

(Radoslav Medić)

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

1 COMMENT

  1. A ko još veruje predsedniku i premijeru? Oni slažu čim zinu. Što kaže prof Zec, naš narod više veruje političarima i RTSu nego svom novčaniku.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here