Meni u životu ništa ne treba, samo da moj unuk bude dobro i da ima uslove za život. Boriću se za njega, imam samo njega i on ima jedino mene. – ovo su reči Milanke Gašpar, bake bolesnog dečaka Dejana Radojičića iz Sremske Mitrovice. Lavovska borba bake za život šestogodišnjeg unuka Dejana počela je od njegovog rođenja, 21. decembra 2014. godine.
Dejanova majka, a Milankina ćerka, nažalost, psihički nije mogla da podnese nedaće i prevremeni porođaj zbog čega je i dalje na lečenju. Kako je rano ostala udovica i tragično izgubila sina, Milanka je odlučila da bez obzira što njenu porodicu život nikada nije mazio unuku bude majka, otac i saborac u borbi za život.
Dečak je rođen sa samo pet meseci, sa srcem na desnoj strani, jetrom na levoj i dve slezine. Doživeo je izliv krvi na mozak, ima ciste i nedavno su saznali da ima podlive i tri tromba na mozgu. Boluje od epilepsije i cerebralne paralize. Prognoze nisu bile optimistične, ali je uz pomoć bake, koju zove mama, uspeo da pregura mnogo, napredovao je, međutim, ipak nedovoljno da bi mogao sa vršnjacima na jesen u školu.
– Doktor mi kaže da je bolje jedan dan života, nego dan škole, tako da su mu polazak u prvi razred odložili. Pomoć je potrebna da bih mogla da platim fizijatra, psihoterapeuta i druge stručnjake koji su njemu potrebni. Jako ga bole tabani, ide na palčevima, balans mu nije dobar. Zbog srca moramo na kontrole, ali troškovi za prevoz do Beograda i Novog Sada nas pojedoše – priča baka Milanka.
Milanka objašnjava da je Dejan imao humanitarni broj pri Fondaciji „Budi human“ i da je račun sada zatvoren. Iako je sakupljeno dovoljno novca za operaciju njegovih nogu, novac nisu koristili, jer je po savetu stručnjaka važnije da ide na vežbe i razne terapije, za šta nemaju mogućnosti u svom gradu.
– Dejan ne može da hoda ni 100 metara, nosi pelene, na flašici je, još ne zna koliko su dva i dva. Dobili smo kolica za njega. Da imamo u Mitrovici ordinaciju koja bi mogla da mu omogući vežbe za motoriku, balans i govor ne bi bilo problema, ovako moram da plaćam taksi. Išli smo i do Novog Sada – kaže baka Milanka.
Epidemiološka situacija značajno je uticala na Dejanovo lečenje i njegovo stanje se pogoršalo. Prvi put, pred kraj prošle godine, Milanka je morala da se odvoji od unuka na par meseci jer je bio na dečjoj neurologiji u Beogradu zbog uvećanja cisti na mozgu. U bolnici je bio sam i za oboje je to bio izuzetno težak period.
– Ne sme da prestane da vežba jer mu je jako oslabio tonus mišića. Treba mu fizijatar i drugi stručnjaci što pre da bi se izborio sa svim bolestima – kaže Milanka.
Novac koji dobija na ime tuđe nege i pomoći, 11.000 dinara, ne može u situacijama kada se dečakovo stanje pogorša da pokrije dodatne troškove, lekove, vitamine. Problem ne rešava ni njena penzija koja iznosi svega 12.000 dinara i zato je zahvalna što joj je poslednja dva meseca stigla pomoć od Centra za socijalni rad, mada i sa tim novcem ne može da ostvari sve što bi za dete bilo najbolje u ovom trenutku.
– Terapije kod psihologa, defektologa i fizijatra bi trebale da budu konstantne. Sa njim mora intenzivno da se radi, ali ja ne bih volela da se razdvajamo, jer mislim da i ljubav može puno da doprinese boljitku. Ćerkina bolest je takođe uhvatila maha i njoj šaljem šta je potrebno. Ona traži stalno da se čuje sa njim, teška je situacija, volela bih da je malo i dovedem kući, ali pusta korona je, a ja gde god da se okrenem nemam nikoga – osim mog Dejana za koga ću učiniti sve što treba samo da bude dobro. Najbolje mu je sa mnom, ali na vežbice mora – priča baka.
Prema njenim rečima cerebralna paraliza utiče na psihičko stanje i razvoj dečaka jer ima cistu u cerebralnom delu mozga. Na stepenice ne može, niti je sposoban da čučne. Otežano drži olovku, značio bi mu za oporavak boravak u banjama.
– Zbog srca na desnoj strani ima tahikardiju. Što je stariji srčani problem dolazi više do izražaja. Čuvala sam ga od korone, a sa druge strane mi sve više strada. Sa njim sam 24 sata, njemu sam potrebna. Biću do poslednjeg dana uz njega, do kraja života – kaže Milanka Gašpar.
Na baka Milankinom srcu leži još jedna velika briga, a tiče se krova nad glavom.
– U staroj smo zgradi. Opština je dala mogućnost da otkupim stan za 630.000 dinara. Ako dođe neko da gradi moraću napolje. Živa istina. Brinem mnogo – kaže baka.
Za pomoć u lečenju malog Dejana uplate se mogu izvršiti na račun 340-31107180-53 u Erste banci.
– Bila bih zahvalna i jako srećna ako bi se ljudi odazvali i pomogli da Dejan ide na terapije i vežbe. Dobro bi bilo ako bi bio na razvojnoj neurologiji, tamo bi imao sve tretmane i mogla bih vikednom da ga posetim u Beogradu. Ovde nemamo dečjeg neurologa – kaže Milanka.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Biljana Vučković/foto: privatna arhiva)
