O zlostavljanju se u poslednje vreme često govori. Generalno je ono prisutno u svim društvenim sferama, tj ima ga u emotivnim vezama, porodici, na poslu ili u školi.
Žrtve su kako odrasle osobe, žene ili muškarci, tako i deca. Istraživanja pokazuju da je svaka osoba bar jednom u toku života bila žrtva zlostavljanja, ali i da je bar jednom bila u ulozi zlostavljača. Oblici su brojni i idu od fizičkog, preko emotivnog i psihološkog do seksualnog.
Oblik koji se najčešće pominje je fizičko zlostavljanje. Budući da su znaci fizičkog zlostavljanja najočigledniji, nekako je vremenom ono zauzelo primat kada je o zlostavljanju reč. Ovakav stav svakako nije opravdan, ali ako sretnete osobu u modricama ili sa vidno narušenom fizionomijom, dileme svakako ne može biti. Međutim, ovakvi očigledni znaci fizičkog zlostavljanja nisu njegov jedini oblik i najčešće se dešava da se udarci i ozlede nalaze na mestima koje je moguće prekriti odećom ili na drugi način sakriti, što najčešće žrtva i radi u svrhu zaštite zlostavljača ili izbegavanja osude okoline. Potreba da se zlostavljač zaštiti javlja se očekivano jer su upravo zlostavljači najčešće osobe iz žrtvinog bliskog okruženja.
Posledice koje zlostavljanje ostavlja su brojne. Kada je u pitanju fizičko, nekako su fizičke ozlede ono što najčeešće i najbrže prolazi. Posledice na psihološko stanje zlostavljane osobe mnogo su ozbiljnije i dugotrajnije.
Ovo je ujedno i moment gde se fizičko zlostavljanje preklapa sa ostalim oblicima jer ono najčešće uključuje i psihološke i emotivne ozlede.
Činjenica da su u ovakvoj situaciji često prisutne uvrede, omalovažavanja, degradiranja i nipodaštavanja ukazuje na prisustvo ovih suptilnijih, ali možda i težih oblika.
Pored svih pobrojanih, u situaciji emotivnog zlostavljanja, često su prisutni i ograničavanje slobode kretanja, izbora prijatelja, pristupa novcu, lažno optuživanje, optuživanje za preljubu…
Ovakvi postupci imaju za svrhu opštu izolaciju žrtve i preuzimanja apsolutne kontrole nad njenim životom, uz podrazumevano izazivanje osećaja odgovornosti i krivice. Najčešće zlostavljači uticu na to da se žrtva oseti odgovornom za sve što se dešava, da misli kako je sama to prouzrokovala i da se zbog svega oseti krivom, bezvrednom i lošom. Posledica ovakvog odnosa prema sebi žrtvu dovodi u pasivan položaj u kome nama kapaciteta za preduzimanje bilo čega što bi je izvelo iz ovakve situacije.
Baš to dovodi do toga da žrtve zlostavljanja ovako žive godinama bez da bilo kada preduzmu išta za rešavanje ovakve situacije.
Da izlaza iz situacije zlostavljanja ima, žrtva najčešće ne veruje. Ona ostaje iz ubedjenja da ostajući čuva porodicu ili brak, emotivnu vezu ili zadržava partnera koga voli. Svi ovi naizgled “opravdani razlozi” ne smeju biti kočnica za izlazak iz situacije nasilja i zlostavljanja. Svako zaslužuje život u blagostanju i bez torture. Zbog toga je važno napraviti prvi korak.
To je jedina odgovornost žrtve u situaciji nasilja. Pobrinuti se za sebe….
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
Jelena Dragičević Berat,
TA psihoterapeut
Kontakt: savetpsihologa@gmail.com
kontakt telefon: 065 3030120
