Povodom članka u vezi sa otuđenjem državne imovine od strane Vasilija Radosavljevića, advokata Nebojše Crnogorca i drugih, sa njima povezanih lica, u našu redakciju stiglo je reagovanje građanina Gorana Smajića koji je, u tom procesu, pored JP „Vojvodina šume“, takođe oštećen. Uz njegovu dozvolu, ovo reagovanje prenosimo u celini:
“Jedan sam od spomenutih oštećenih privatnih lica koje je uložilo žalbu na rešenja mitrovačkog katastra i rešenje Gradske uprave jer mi je na osnovu njih oduzet deo očevine.
Stan sa šupom za drva u dvorištu na parceli 4204 mojoj porodici je dodeljen 1961. godine, otkupili smo ga od „Šumskog gazdinstva“ (deo JP „Vojvodinašume“) i u celosti isplatili.
Prilikom uknjižbe stana u sremskomitrovačkom katastru i Gradskoj upravi za urbanizam ništa nisam mogao da započnem dok ne dostavim ovlašćenje JP „Vojvodinašume“ kao vlasnika parcele i objekata, što kod ovih lica očito nije bio slučaj.
Iako u Ugovoru o kupovini imam Clausula Intabulandi, posedujem brisovnu dozvolu i potvrdu o celokupnoj isplati, kao i ovlašćenje JP „Vojvodinašume“ da mogu da preduzmem sve neophodne pravne radnje kako bi se uknjižio na stanu i pomoćnoj prostoriji za drva, uknjižio sam se na stanu tek nakon uključenja Zaštitnika građana Republike Srbije u proces uknjižbe.
Prilikom uknjižavanja stana za pomoćne prostorije (šupu) su mi u Katastru rekli, pošto se vodila kao objekat izgrađen bez dozvole, da mora da ide kroz legalizaciju (iako šupu nisam niti zidao, niti pomerao za čega posedujem uverenje Gradske uprave za urbanizam i nalaz sudskog veštaka).
Ubrzo nakon toga šupu nisam uspeo da legalizujem i uknjižim (iako sam sve platio, uradio projekat, geodetski snimak i ostalo) jer je parcela u međuvremenu podeljena o čemu ja nisam ni obavešten, a moja šupa se sada, zbog izvršene preparcelizacije (iniciranoj od strane Vase PDV-a – prim. ur.), nalazi na drugoj parceli u odnosu na stan.
Na rešenja mitrovačkog katastra i Gradske uprave sam uložio žalbe jer je u tim rešenjima pored državnog zemljišta na navedena lica (Vasilije Radosavljević i drugi – prim. ur.) upisane i moje pomoćne prostorije.
Te prostorije su na navedenih 6 lica uknjižena bez bilo kakvog ugovora, samo na osnovu rešenja Gradske uprave za urbanizam i sada je na sajtu katastra i Geoportalu, iako drugostepeno rešenje nije doneto (ni posle 14 meseci od podnošenja žalbe), prikazana kao pomoćni objekat spomenute zgrade sa stanovima i lokalima koju su navedena lica sazidala.
Posledica svega ovoga će biti i to da moja porodica neće imati kako da se greje jer neće imati gde da drži ogrev s obzirom da se u stanu grejemo na kaljevu peć.
Svi nas savetuju da tužimo navedenih 6 lica, ali mi za advokate i duge sudske procese novca nemamo, jer smo i supruga i ja teško bolesni (ja sam skoro operisao papilarni karcinom štitne žlezde, a supruga boluje od teške neizlečive autoimune bolesti) i naše penzije u celosti odlaze na naše lečenje.
Zbog toga se naša borba ogleda u pisanju dopisa raznim nadležnim institucijama te je:
Kancelarija za ljudska prava svu dokumentaciju prosledila Tužilaštvu, Pravobranilaštvu i Agenciji za borbu protiv korupcije; Pokrajinski Zaštitnik građana je na svom sajtu objavio propuste u radu Gradske uprave povodom ovog slučaja, Republički Zaštitnik građana je pokrenuo još jedan postupak povodom postupanja u mitrovačkom katastru u vezi mog problema.
Nažalost, bez konkretnog rešenja.
U prethodne 4 godine koliko traje moja borba za povraćaj svoje imovine Gradska uprava se stalno poziva na rešenja Katastra, a Katastar na rešenja Gradske uprave. Na taj način moja šupa stoji kao „čardak ni na nebu ni na zemlji“ između Gradske uprave i Katastra, a u stvari je uknjižena kao privatna svojina drugih lica.
Sva obrazloženja koja dobijam su suprotno onome što je učinjeno kod uknjižbe 276m2 državnog zemljišta i moje šupe za drva na navednih 6 lica.
Sazidana zgrada u dvorištu i njena uknjižba me uopšte ne interesuju.
Moj jedini zahtev u žalbama i svim dopisima je da parcela 4204 treba da se vrati u stanje pre donošenja spornih rešenja kao jedinstvena na JP „Vojvodinašume“ i da ja nakon toga mogu da uknjižim svoju šupu.
S obzirom da imamo korektne komšijske odnose sa M. L. i Ž. M. koji su navedeni u spornim rešenjima kao dvoje od šest lica koja prisvajaju 276m2 državnog zemljišta i moju šupu, iz razgovora sa njima smo saznali da su se oni „pismeno odrekli svog dela zemljišta u korist komšije Vase (Vasilije Radosavljević – prim. ur.) i da nemaju ništa s tim“.
Za sve što navodim, osim poslednjeg pasusa što nam je usmeno rečeno, posedujem urednu dokumentaciju.
Na kraju mogu samo reći da je teško saznanje, a i nauk, da čovek dok mirno spava može ostati bez dela imovine, a da o tome ništa ne zna.”
(Milan Milivojević)
Kada će mu već jednom doći kraj?