Već nekoliko poslednjih godina potomci pripadnika SS divizije „Princ Eugen“, koja je tokom Drugog svetskog rata vršila najokrutnije ratne zločine na teritoriji bivše Jugoslavije, uporno traže od Agencije za restituciju Srbije povraćaj imovine. Nekoliko je stotina takvih zahteva, ali Agencija ih, barem za sada, dosledno odbacuje, pozivajući se na zakon o restituciji koji to zabranjuje.
Problem je, međutim, u tome što su sudovi prethodno rehabilitovali njihove nacističke pretke, posle čega su, prema Zakonu o rehabilitaciji, stekli i pravo na povraćaj imovine koja im je neposredno posle rata oduzeta.
Iz Agencije za restituciju, pozivajući se na član 5 Zakona o vraćanju oduzete imovine, koji jasno definiše da pravo na vraćanje imovine ili obeštećenje nema lice koje je bilo pripadnik okupacionih snaga koje su delovale na teritoriji Republike Srbije za vreme Drugog svetskog rata, kao ni njegovi naslednici, kažu da im imovina, uprkos tome što su rehabilitovani, neće biti vraćena.
„Algoritam je jasan: mi utvrdimo da su bili pripadnici SS divizija, koje su nesumnjivo u sastavu okupacionih snaga i odbijemo zahtev za vraćanje imovine“, navode u Agenciji dodajući da se, nažalost, situacija zakomplikovala kad je Upravni sud Srbije 2016. godine doneo odluku da potomci jednog pripadnika hrvatskog ustaškog pokreta imaju pravo na restituciju jer je on rehabilitovan, a presuda kojom je 1944. godine osuđen za ratne zločine poništena.
Prema Zakonu o rehabilitaciji, naime, ukoliko je neka sudska odluka poništena, treba da budu poništene i posledice te odluke, što uključuje i povraćaj ili isplatu obeštećenja za konfiskovanu imovinu. Stručnjaci to ocenjuju kao paradoksalno:
„Rehabilitacijom se ne rešava pitanje da li je neko bio pripadnik okupacionih snaga, odnosno, pripadnik SS-a jer se ta činjenica ne može osporiti. Kao što se ne može osporiti ni postojanje zakonske norme koja nama zabranjuje da im vraćamo imovinu. Međutim, to je, izgleda, deo neke konfuzije koja je namerno napravljena i koja dovodi do paradoksa da smo mi jedina zemlja u Evropi koja sopstvenim okupatorima treba da vrati imovinu i koja je jedina sopstvene okupatore rehabilitovala“, ukazuju.
Zakon o restituciji strogo zabranjuje povraćaj ili isplatu nadoknade u slučajevima bivših pripadnika okupatorskih snaga i njihovih saradnika, bez obzira na to da li su počinili ratne zločine ili ne.
„Postoje slučajevi da su i klasične zločince rehabilitovali, gde imate da piše u obrazloženju – ubio sedmoro ljudi, recimo, za vreme novosadske racije, sa imenima žrtava – a naši sudovi ih rehabilituju.“
Pripadnici divizije „Princ Eugen“ su, podsećamo, vršili masovne teške zločine. Zarobljene partizane su po kratkom postupku streljali, a u borbenim zonama vršili odmazde nad civilima. Domaći Nemci u Sremu, organizovani u SS jedinicama, činili su glavninu vojnih i policijskih odreda, koji za sve vreme okupacije sprovode ubijanja, hapšenja, pustošenja i pljačkanja.
Ipak, uprkos stavu Upravnog suda o odbijanju poništavajućih rešenja Agencije za restituciju, a odluke Suda je moralo da poštuje i ministarstvo finansija, oni ostaju čvrsto pri svom stavu i navode „da Agencija neće doneti rešenje kojim se usvaja zahtev za vraćanje imovine pripadnicima okupacionih snaga – nikada.“
Da li su zakoni o rehabilitaciji, kako onaj iz 2006. tako i drugi iz 2011. godine, doneli više štete nego koristi, pitanja su za tadašnje lidere DS-a i DSS-a, Borisa Tadića i Vojislava Koštunicu, čije su stranke u to doba vršile vlast uz podršku LSV Nenada Čanka i stranke Mlađana Dinkića.
Nije li takvim odlukama kumovala i želja tada vladajućih struktura da se, uticajem na pravosudni sistem, dodvore svojim evropskim mentorima, a na štetu i sramotu građana Srbije i antifašista?
OVE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
priredio: Milan Milivojević / izvor: Radio Slobodna Evropa/Danas
