Zbog pruge u lošem stanju preduzeće Infrastruktura železnice Srbije bilo je prinuđeno da na relaciji Beograd – Novi Sad naloži smanjenje brzina vozova koji saobraćaju tom deonicom, među njima i popularne kompozicije „Soko“.
Dok je to preduzeće saopštilo da je brzina iz „preventivnih razloga“ smanjena na dve deonice sa 200 na 160 kilometara na sat, zaposleni tvrde da je ipak reč o četiri deonice od kojih na dve vozovi bukvalno „mile“ 20 kilometara na sat što za nedavno izgrađenu brzu prugu predstavlja priličnu bruku. Naime, Železnice Srbije su 10. januara na četiri deonice ove pruge u ukupnoj dužini od šest kilometara, zbog „loše geometrije koloseka“, naložile mašinovođama da brzinu voza sa 200 spuste na 160 kilometara na sat.
Lagane vožnje, kako piše u tom dopisu, naložene su na delovima pruge između Stare Pazove i Inđije, kao i od Beške do Karlovačkih Vinograda, a do takve odluke je došlo jer su mašinovođe prijavile lupanje i podrhtavanje garnitura na tim deonicama, uz napomenu da je saobraćaj po projektovanim brzinama nebezbedan. Infrastruktura železnice Srbije pak tvrdi da kašnjenje iznosi „tri do pet minuta“ ali tako ne govore i putnici koji su se ovih dana vozili na toj relaciji.
Izvor našeg lista sa železnice, koji je želeo da ostane anoniman, tvrdi da se saobraćaj na brzoj pruzi Beograd – Novi Sad odvija uz smanjene brzine zbog lošeg stanja koloseka ali i krađe delova na kontaktnoj mreži. Problem je u tome što, bez obzira na to što je brza pruga Beograd – Novi Sad skoro izgrađena, njena infrastruktura zahteva redovno održavanje i kontrolu.
Na žalost u Srbiji to nije slučaj a razlog je taj što postoji akutni nedostatak radne snage u sektoru održavanja pruga. Stoga kvar nije uočen i otklonjen na vreme kao ni eventualni propusti načinjeni tokom izgradnje. Novonastali problem veoma jasno ukazuje na ono što eksperti ali i zaposleni na železnici govore dugi niz godina. A to je da u železničkim preduzećima u Srbiji nema dovoljno zaposlenih u onim službama koje se bave održavanjem infrastrukture i obavljanjem saobraćaja.
Umesto da se potrebna radna snaga sačuva a umesto onih radnika koji odu u penziju redovno zapošljavaju drugi to ipak nije slučaj. Takva politika je pogubna jer praksa već sada pokazuje da nema dovoljno ljudstva da se održavaju pruge a postoji velika opasnost da sutra ne bude ni dovoljno mašinovođa i otpravnika vozova. Takođe, ako ostane bez stručnih službi u tom segmentu železnica više neće biti u stanju da održava postojeće pruge u zemlji i za tu uslugu će plaćati basnoslovne sume stranim firmama.
Zato je pitanje za stručnjake iz vladajućih struktura ko će snositi troškove popravke pruge i njihovog (ne)znanja stečenog na privatnim fakultetima, sa čijim su diplomama došli na odgovorne funkcije u Nemanjinu 9. Hoće li se neko odgovarati zato što preskupo plaćena pruga Beograd – Novi Sad nije izdržala ni deset meseci upotrebe?
Najzad, ko je vršio nadzor i dao saglasnost za korišćenje pruge koja, sada je jasno, nije urađena kako je trebalo? Ovo su samo neka od pitanja na koja su dužni da građanima odgovore nadležni u Vladi i u Železnicama Srbije.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
