ZAŠTO SU UČESTALE KRAĐE na sremskim prugama: ŽELEZNICA UKINULA ČUVARE, policija spora

0
544

Osnovni razlog zbog čega su krađe infastrukture na železničkim prugama u Sremu učestale je kontraproduktivno smanjenje broja zaposlenih, pa tako dugi niz godina više ne postoji služba takozvanih ophodara (čuvara pruge), što je lopove ohrabrilo u vršenju krivičnih dela kojima ne samo da nanose veliku materijalnu štetu već i ugrožavaju bezbednost železničkog saobraćaja, smatra stručna javnost.

Preduzeće Infrastruktura železnice Srbije saopštilo je da je zbog nove krađe delova kontaktne mreže na delu brze pruge između Nove Pazove i Stare Pazove, ponovo prinuđeno da na toj deonici uvede lagane vožnje i smanji brzinu putničkih vozova. Umesto 200 kilometara na sat, na ovom delu brze pruge Beograd – Novi Sad, putnički vozovi svakih par dana saobraćaju brzinom od svega 30 kilometara na sat.

Jasno je da zbog toga dolazi do poremećaja u funkcionisanju putničkog železničkog saobraćaja između Beograda i Novog Sada, a slična situacija je i na relaciji od Stare Pazove do Šida. Poslednji put, pre nekoliko dana, između Nove Pazove i Stare Pazove ukradeno je ukupno sedam čvrstih tačaka, koje služe da obezbede stabilnost zateznog polja kontaktne mreže.

Od toga su četiri na kolosecima iznad brze pruge Beograd – Novi Sad, a tri na tzv. šidskim kolosecima, odnosno na pruzi Beograd – Šid.

Istaknuto je da se ovakvim krađama direktno ugrožavaju životi ljudi i bezbednost železničkog saobraćaja, uništava imovina, a Infrastrukturi železnice Srbije nanosi ogromna materijalna šteta. Podseća se i da su na meti kradljivaca čvrste tačke kontaktne mreže, koje su napravljene od nosećeg užeta i služe da obezbede stabilnost jednog zateznog polja kontaktne mreže, koje je dugo oko 1.600 metara. Te čvrste tačke su redovno pod naponom od 25.000 volti i lopovi ih kradu i dok su pod tako visokim naponom.

Predsednik Sindikata železničara Srbije Dragan Ranđelović kaže da su železničari svojevremeno upozoravali nadležne da se ovakvi problemi mogu pojaviti i da je to jedan od razloga što je neprihvatljivo da se pod firmom “racionalizacije” smanji broj zaposlenih, među njima i onih koji su bili zaduženi da čuvaju železničku infrastrukturu.

Tako je 2016. godine ukinuta služba ophodara, odnosno čuvara koji su obilazili pruge i vodili računa o bezbednosti. Samo njihovo prisustvo je psihološki delovalo na lopove koji su zazirali od pokušaja krađe. Jednostavno bili su svesni da tokom činjenja tog krivičnog dela mogu da se susretnu sa čuvarima pruge. Sada ta služba više ne postoji i ovakve krađe koje predstavljaju veliku materijalnu štetu i ugrožavaju bezbednost železničkog saobraćaja na žalost više nema ko da spreči – navodi naš sagovornik i dodaje da je upozoravao nadležne da segment fizičkog obezbeđenja pruge nikako ne treba zanemariti ali sluha za te apele nije bilo.

Prema njegovim rečima, brza pruga između Beograda i Novog Sada je pokrivena kamerama ali očito da taj vid zaštite nije dovoljan da bi se sprečile drske krađe kontaktne mreže.

Kada snimke kamera železničari zaduženi da ih prate predaju policiji ona umesto da koristi taj materijal za pronalaženje kradljivaca ispituje te železničare da li ima njihove odgovornosti u krađi. Isto tako problem je i to što policija kasni sa uviđajima pa se dodatno otežava mogućnost da se nađu počinioci – ističe Ranđelović.

On naglašava da treba ponovo uspostaviti čuvarsku službu na železnici jer praksa pokazuje da je potrebna te da bi uticala na smanjenje broja krađa.

S obzirom na sporost MUP-a u rešavanju slučajeva krađe kontaktne mreže trebalo bi osnovati posebnu železničku policiju koja bi se isključivo bavila kontrolom i fizičkim obezbeđenjem infrastrukture. To bi u pozitivnom smeru promenilo aktuelnu situaciju u kojoj mi uporno zamenjujemo ukradene delove mreže, ali lopovi naknadno opet kreću u svoj pohod i odnose ih. Efekat bi proizvelo i to kada bi se znatno pooštrile kazne za krađu železničke infrastrukture kako bi se kradljivci demotivisali da i u buduće čine takva krivična dela – kaže Ranđelović.

Advokat Branko Pavlović ističe da je veoma loše to što nadležni pokušavaju krađu železničke infrastrukture predstave kao “višu silu” sa kojom se teško izboriti.

– Stvara se problem tamo gde on u principu ne postoji. Naime, u uslovima kada je elektronski nadzor toliko napredovao ne postoji razlog da se železnička mreža na deonicama gde dolazi do krađa u potpunosti ne pokrije ne samo kamerama već i senzorima. Istovremeno, kazne za krađu na železnici bi znatno trebalo pooštriti. Krivično delo ne bi trebalo da bude samo krađa na železnici već i neovlašćeni boravak na njenoj infrastrukturi. Kazne bi trebalo da budu mnogo strože nego što je to sada slučaj kako bi se sprečile krađe. Istovremeno, nužno je ogranizovati i službu fizičkog obezbeđenja pruga koja može da bude i privatna. Elektronski nadzor bi alarmirao da se neko neovlašćeno nalazi na pruzi a obezbeđenje bi bilo raspoređeno na nekoliko punktova kako bi moglo brzo i pravovremeno da reaguje i spreči počinioce u krađi. Troškove obezbeđenja bi naravno trebalo ugraditi u sredstva koja država inače izdvaja za nesmetano funkcionisanje železničkih preduzeća u Srbiji. S obzirom na ukupnu visinu te sume deo utrošen na obezbeđenje bio bi potpuno zanemarljiv – zaključuje naš sagovornik.

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

(G. Vlaović/Danas)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here