Aleksandar Jovanović (18) iz Sremske Mitrovice nestao je 15. aprila nakon što se iskrao iz kuće, a porodica strahuje da je mladić izvršio samoubistvo skokom u Savu. Kako je ispričala njegova majka Biljana, potraga je ušla u peti dan, a nade da joj je sin živ potpuno su nestale.
U potresnoj ispovesti opisala je kako su izgledali poslednji sati u kojima je znala gde joj je dete.
Često je igrao igrice i strimovao, ali je bio i vrlo društveno dete. Saznala sam da je tog dana kada je nestao pisao na internetu da se ‘hrabri ljudi ne plaše smrti’. Onda je tokom strimovanja, kako su rekla deca sa kojima je bio na toj onlajn vezi, počeo da plače i rekao im u mikrofon da ‘ne može više da izdrži ovakav život’ i isključio se – rekla je suznim glasom Biljana.
Međutim, drugari sa interneta nisu jedini kojima je Aleksandar tog dana govorio o smrti. Nakon svađe sa devojkom, koja je navodno iz Ciriha, rekao je da će se ubiti. Pisao joj je da će o njegovoj smrti čitati u novinama.
Na kraju joj je napisao ‘reci mojima da počivam u miru’. Te večeri mi je slikao da je uzeo malo vina da popije kod kuće, slušao je muziku i slao mi video-poruke. A onda se iskrao iz kuće, pošto živi sa mojim bivšim mužem i njegovom sadašnjom ženom, koja mi je rekla da uopšte nije čula kada je Aleksandar izašao – priča sagovornica.
Pregledala sam snimke sa nadzornih kamera koje pokrivaju pravac koji vodi ka Savi. Poslednji put se vidi na snimku oko 22.40, prepoznala sam ga. Prošao je pored katoličkog groblja, ali onda mu se gubi svaki trag. Pregledala sam sve nadzorne kamere do kojih sam mogla da dođem i nigde se ne vidi više – dodaje Biljana.
Ipak, jedan poznanik Biljane i njenog bivšeg supruga primetio je te večeri nešto što očajne roditelje navodi samo na jedno – da se njihov sin ubio.
Naš prijatelj je te večeri dok se vozio video da muška osoba skače u Savu sa mosta. Zaustavio je auto i brzo prišao ogradi da bi video šta se dešava. Čuo je da neko viče ‘upomoć, upomoć’, pozvao je Hitnu pomoć i policiju, ali dok su oni stigli, sve je utihnulo. Voda je odnela telo – navodi Aleksandrova majka.
Na pitanje da li postoji u njoj nada da joj je sin živ, Biljana odgovara odrično.
Nažalost, evo peti dan je otkad ga nema i ja više nemam nadu da je živ. Pomišljala sam da je možda hteo da ‘napakosti’ toj devojci, da se negde sakrio, da je kod nekog druga, ali kako vreme odmiče, znam da nas ne bi ovako dugo mučio. Slomljena sam potpuno. Ne spavam, odlazim stalno do Save i gledam u vodu, čekam da se bar telo pojavi – kaže Biljana kroz plač.
Moj sin je uskoro trebalo da završi srednju školu, pošto je voleo internet tehnologije i rad na računarima, imao je u planu da upiše dalje nešto, fakultet ili višu, da se bavi IT tehnologijama. Nije bio depresivan, ni nesrećan, a imali smo vrlo otvoren odnos. Dolazio je svakog dana kod mene, jer mu je škola bila blizu. Znala bih da je imao neki problem, prosto ne mogu da verujem da je mogao sebi da učini takvo zlo – kazala je nesrećna žena.
Utučene su i Aleksandrove sestre. Danima plaču i nadaju se da će brata opet videti na vratima stana.
Biljana kaže da su joj iz policije rekli da je voda bila hladna i da, ako je skočio u reku i utopio se, biće potrebno još vremena da ga voda izbaci.
Ne znam više šta da mislim. Postavljene su mreže koje bi trebalo da pomognu u potrazi, ali dani prolaze i sve je gore. Molim nadležne da razumeju moju bol i da shvate da je svaki njihov izlazak na reku jedna više mogućnost da pronađem svoje dete – zaključila je razgovor Biljana.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
