Razlika između dopamina i serotonina

0
1471

Dopamin i serotonin pripadaju grupi neurohemijskih nosilaca ili neurotransmitera u ljudskom telu i pomažu u regulisanju velikog broja telesnih funkcija. Ova dva transmitera često se nazivaju i “hormonima sreće”, zbog uloge koju imaju u regulisanju raspoloženja i emocija.

Dopamin se vezuje za kretanje, koordinaciju i osećaje zadovoljstva i nagrade. Sa druge strane, serotonin je uključen u emocije i jako je bitan kada su u pitanju varenje hrane i naš metabolizam. Nizak nivo i smanjeno lučenje ovih hormona uzrokuju nekoliko stanja kada je u pitanju mentalno zdravlje, uključujući loše raspoloženje i depresiju.

Iako su uključeni u slične procese u organizmu i imaju slične efekte na mozak i telo, dopamin i serotonin funkcionišu na različite načine. Pročitajte nekoliko osnovnih informacija o ova dva “hormona sreće”, njihovoj razlici i načinima na koje možete da regulišete njihov nivo.

Dopamin nas motiviše i omogućava normalnu fizičku aktivnost

Proces stvaranja ovog neurotransmitera u mozgu je složen. Prvo se aminokiselina tirozin pretvara u jedinjenje pod nazivom levodopa (L- dopa), da bi se kasnije iz njega stvorio dopamin. Dopamin se oslobađa kada doživite prijatne događaje, poput slušanja muzike, konzumiranja ukusne hrane ili uživanja uopšte. Verovatno ste osetili efekte dopamina nakon što ste uspešno obavili neki težak zadatak ili postigli cilj na kojem ste dugo radili.

Ovaj neurotransmiter igra glavnu ulogu u sistemu motivacije i nagrađivanja vašeg tela, i podstiče pozitivno raspoloženje. Dopamin takođe utiče na pamćenje, spoznaju, san, pažnju i sposobnost učenja, dok njegov nedovoljan nivo može biti povezan sa depresijom ili Parkinsonovom bolešću.

Kada je reč o tome kako nedostatak dopamina utiče na fizičko stanje čoveka, neki od simptoma koji ukazuju na njegovo nedovoljno lučenje mogu biti bolovi i grčevi u mišićima, gubitak ili povećanje telesne težine, umor i nizak nivo energije. Da biste izbegli ovakvo stanje, veoma je važno da vodite računa o normalnom nivou dopamina.

Ukoliko trenirate a osetite neke od navedenih fizičkih promena, potražite savet od personalnog trenera i nutricioniste ili se obratite lekaru. Svojim znanjem i iskustvom oni vam mogu pomoći da pravilno vežbate i pravilno se hranite kako biste podstakli proces stvaranja dopmamina u organizmu.

Serotonin pomaže da se osećate dobro, ali i reguliše rad creva

Serotonin (5-hidroksi triatamin) je neurotransmiter i drugi od “hormona sreće” koji se nalazi u našem centralnom nervnom sistemu, ali i u digestivnom traktu gde pomaže procesu varenja. Pripada grupi monoaminskih prenosilaca.

Serotonin igra važnu ulogu u tome kako obrađujemo naše emocije i može uticati na to kako se osećamo. Oslobađa se nakon vežbanja ili dužeg boravka na suncu. Optimalna količina serotonina može učiniti da se osećate srećnije, smirenije, fokusiranije i manje anksiozno.

Ovaj neurotransmiter reguliše i određene telesne funkcije. Takozvani periferni serotonin je jako važan za rad creva, i on čini oko 90% ukupne količine serotonina u telu čoveka. Pomaže u kontrakciji creva, ali i podstiče lučenje sekrecione tečnosti. Jedina razlika je u tome što serotonin u mozgu deluje kao neurotransmiter, a periferni u crevima kao hormon.

Kada govorimo o niskom nivou serotonina, on ima suprotne efekte i negativno utiče na vaše raspoloženje i opšte zdravlje. U najvećem broju slučajeva, abnormalne vrednosti serotonina mogu izazvati loše raspoloženje, anksioznost, agresiju, nisko samopoštovanje, razdražljivost, probleme sa pamćenjem, slab apetit, loš san i impulsivnost. Takođe, manjak serotonina je povezan sa depresijom, i može dovesti do velikih zdravstvenih problema kod čoveka.

Odnos između serotonina i dopamina

Serotonin i dopamin ne mogu da funkcionišu nezavisno jedan od drugog. Štaviše, njihovo delovanje je međusobno veoma povezano.

Na primer, serotonin inhibira impulsivno ponašanje, dok ga dopamin pojačava. To znači da nizak nivo serotonina može izazvati prekomernu proizvodnju dopamina, koja može kasnije dovesti do povećanja impulsivnog ponašanja.

Dopamin i serotonin imaju potpuno suprotne efekte kada je u pitanju apetit kod ljudi. Nizak nivo dopamina stimuliše odnosno pojačava glad, dok nizak nivo serotonina šalje informacije da ste siti. Zato su optimalni nivoi oba ova neurotransmitera od velike važnosti kako bi odgovarajuće, odnosno prave informacije dospele do mozga. Jer ako to nije slučaj, mozak će dobijati pogrešnu informaciju da ste gladni kada to u stvari niste, i obrnuto.

Četiri prirodna načina da povećate nivo dopamina i serotonina

Postoji nekoliko načina kako možete povećati nivo ovih hormona u vašem telu. Prirodni putem, pomoću suplemenata i na kraju korišćenjem medicinska sredstava, odnosno lekova. Ako govorimo o prirodnim načinima, onda su to vežbe, unos proteina, duži i kvalitetniji san i meditacija.

Vežbajte više

Vežbanje može u mnogome poboljšati fizičko, ali i mentalno zdravlje čoveka, i jedan je od najboljih načina da prirodno povećate vrednosti dopamina i serotonina u vašem organizmu. Jednostavna šetnja, trčanje ili vežbanje u teretani u trajanju od 30 minuta će u značajnoj meri uticati na povećanje nivoa ovih transmitera. Jedno istraživanje iz 2013. godine je pokazalo da je trčanje na pokretnoj traci dovelo do povećanja dopaminskih receptora kod pacijenata sa početnim stadijumom Parkinsonove bolesti.

Probajte meditaciju

Neurotransmiteri su povezani sa emocionalnim stanjem uma. Sa količinom stresa koju donosi današnjica, meditacija će definitivno pomoći da se osećate bolje. Ona oslobađa vaše telo negativne energije i opterećenosti, ali isto tako i pomaže da budete fokusirani i da se opustite.

Meditacija pokreće neurotransmitere koji pomažu regulisanju stanja poput anksioznosti. A dokazano je da je anksioznost povezana sa nižim nivoom dopamina. Osim meditacije, i joga i pilates takođe predstavljaju prirodne načine za povećanje dopamina i seratonina.

Promenite ishranu – povećajte unos proteina

Ishrana igra ključnu ulogu u kontroli telesne težine, ali i opšteg zdravlja ljudi. Konzumiranjem hrane bogate zdravim mastima i posebno proteinima možete u velikoj meri regulisati i nivo neurotransmitera u vašem telu a time i značajno uticati na rešavanje problema gojaznosti.

U tu svrhu biste pre svega trebali da se pridržavate ishrane na bazi bilja. To uključuje dosta povrća, cela zrna žitarica, kinou, ovsenu kašu ili ječam, a takođe i konzumiranje zdravih masti koje se nalaze u avokadu, maslinovom ulju, orasima. Na kraju, i mahunarke su odličan izbor, pa se pre svega preporučuje konzumiranje crnog i običnog belog pasulja ili sočiva.

Povećajte dužinu i kvalitet sna

Većina ljudi opterećena poslom i svakodnevicom ima sve manje vremena za normalan i kvalitetan san. Ipak, spavanje je neophodno za zdrav nivo serotonina i dopamina. Serotonin zajedno sa melatoninom (supstanca koju naš organizam luči tokom noći i koja pomaže da se lakše uspavamo i čvršće spavamo) pomaže kvalitetnijem snu. Kada spavate nedovoljno dugo i nakon što se probudite nivo dopamina značajno opada. Zato je od velike važnosti da imamo najmanje 7 sati kvalitetnog sna. Naravno, potrebno je i leći na vreme, oko 22h, ne kasnije.

Ovo su prirodni načini pomoću kojih možete povećati nivo neurotransmitera, ali to takođe možete uraditi koristeći suplemente ili medikamente. Dopamin mogu povećati i supstance poput nikotina ili alkohola, ali je svakako njihov uticaj na organizam izuzetno štetan, pa ih treba izbegavati koliko god je to moguće.

“Hormoni sreće” su esencijalni neurotransmiteri koji izazivaju slična, ali ne i ista osećanja. Dopamin je prvenstveno povezan sa nagradom i motivacijom, dok se serotonin vezuje za sreću i raspoloženje. Neravnoteža bilo kog od ova dva neurotransmitera može imati štetne efekte na ljudski organizam, bilo da je u pitanju mentalno ili fizičko zdravlje. Zato je jako važno da na pravi način brinemo o nivou dopamina i serotonina u našem telu.

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

(Srbijanka Stanković)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here